U promociji projekta konzervacije Novog Brda učestvovali svi osim Srbije
Izvor: novosti online
Datum: 05. 02. 2014
Srednjevekovna tvrđava Novo Brdo, iz vremena kralja Milutina (vladao od 1282. do 1321), biće obnovljena tokom sledeće godine. Evropska unija daće milion evra za zaštitu jednog od najvažnijih utvrđenih gradova nekadašnje Srbije. Mada ovaj dragoceni spomenik kulture nije na listi svetske baštine, ceo posao će voditi Unesko!
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, koji bi trebalo da brine o Novom Brdu, kao srpskom spomeniku od izuzetnog značaja, u ovom slučaju će samo nadzirati radove. Jer, Unesko bira i projektanta i izvođače. Da nedoumica ko će dobiti ovaj posao bude još veća, uticala je nedavna konferencija za novinare. Na njoj su zvaničnici EU, u prisustvu predstavnika kosovskog ministarstva kulture, Uneska, Unmika i opštine, govorili o planovima za obnovu. Domaćina (predstavnik države Srbije), koji bi „goste“ trebalo da pusti da mu obnavljaju kuću - nije bilo.
Zvuči nelogično da je EU, kada je već pokazala spremnost da zaštiti naš spomenik kulture, odlučila da ne uplati novac za rekonstrukciju „vlasniku“ (državi Srbiji), već da se taj posao obavi preko „posrednika“ (Unesko). U Ministarstvu spoljnih poslova su nam, međutim, objasnili da je „uobičajena praksa da se ovakve donacije sprovode preko Uneska, kako bi se obezbedili međunarodni standardi kvaliteta, kao i nadgledanje radova i ulaganje sredstava“.
- Značajan je bezbednosni faktor, jer se radovi na Kosovu i Metohiji kojima rukovodi Unesko sprovode preko Unmika, uz puno poštovanje Rezolucije 1244 - kažu u MIP-u. - Angažovanje Uneska je značajno i zbog naših interesa, što je na neki način i potvrda njegove statusno neutralne politike kada se radi o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.
Siniša Šešum iz Regionalne Uneskove kancelarije u Veneciji ističe da će svi relevantni učesnici biti konsultovani tokom čitavog procesa obnove.
- Svesni smo važnosti ovog spomenika. Za nas je vrlo značajno da projekat obnove bude što uspešniji. Misija Uneska ga je 2003. godine identifikovala kao spomenik na kome su neophodne značajne konzervatorske intervencije i stavila na našu listu prioriteta - rekao je Šešum. - Potrudićemo se da ovaj veoma ugroženi spomenik najbolje zaštitimo od propadanja.
Po njegovim rečima, međunarodni tender za izradu projekta je već zatvoren i do kraja meseca će biti izabran projektant.
- Potom će biti raspisan tender za izvođenje radova. Naši kriterijumi su veoma strogi. Za izvođenje radova angažujemo firme sa najboljim referencama. To znači da su ta preduzeća već radila na spomenicima kulture od izuzetnog značaja ili na onima koje štiti Unesko.
Mirko Krlić, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, tvrdi da je naš Zavod za zaštitu spomenika dostavio kompletnu dokumentaciju predstavniku Uneska i da je, prema tome, i te kako uključen.
- Na KiM ne postoji albansko preduzeće koje bi ispunilo stroge kriterijume Uneska - ističe Krlić.
Za međunarodni tender za izradu projekta naša javnost saznala je tek nedavno - kada je konkurs već zatvoren. Na pitanje da li je trebalo da bude ranije upoznata sa tim, kako bi se više naših stručnjaka kandidovalo, iz Ministarstva spoljnih poslova odgovaraju:
- Stručna javnost i kompanije koje mogu da ispune uslove tendera i međunarodne standarde redovno prate konkurse. Takvih kompanija nema mnogo jer su propisani standardi veoma visoki. Prema našem saznanju, sva preduzeća, ukoliko ispunjavaju međunarodne standarde, mogu da učestvuju na tenderu.
Novo Brdo se nalazi na vrhu Male planine, severno od Gnjilana. U srednjem veku bio je važno rudarsko i trgovačko središte i važan ekonomski oslonac države. Osnovan je tokom prvih godina vladavine kralja Milutina i postao jedno od najvažnijih naseobina nemačkih rudara Sasa. Ovaj „grad srebrni i u istinu zlatni“, kako ga opisuje Konstantin Filozof, ova „srebrna i zlatna planina“ kako o njemu svedoči Konstantin Mihailović, rodom upravo iz Novog Brda, ovo ekonomsko i privredno središte koje mletački kartograf fra Mauro velikim masnim slovima podvlači na svojoj karti sveta, imalo je sredinom 15. veka, po nekim procenama, čak 50.000 stanovnika!. Njegova tvrđava sastojala se od manjeg, Gornjeg i većeg, Donjeg grada koji su delili jedan zajednički zid i bili povezani kapijom.
POSLE BRISELA
Na naše pitanje da li je u skorijoj budućnosti neminovna saradnja naših i kosovskih stručnjaka da bi srpski spomenici na KiM bili sačuvani, Mirko Krlić odgovara: - O tome će se više znati posle sastanaka u Briselu, na kojima će se raspravljati o kulturnom nasleđu.
DONACIJE
U Ministarstvu inostranih poslova ističu da je EU za Novo Brdo uplatila sredstva Unesku po standardnoj proceduri. Na sličan način novac su donirali Rusija, Amerika, Češka, Grčka i Bugarska. Sredstva su uglavnom data za naše spomenike na KiM, koji su na Uneskovoj listi ugrožene baštine.
