|
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović rekao je 21. novembra u Skoplju da je region Zapadnog Balkana daleko od ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom o klimi a da EU trenutno radi na podizanju standarda da bi bila u skladu s tim sporazumom. Svilanović je priznao da je prilagođavanje standardima u oblasti životne sredine skupo ali je istakao da to ne sme da bude opravdanje.
Svilanović je rekao da je evropski cilj da se do 2030. emisija štetnih gasova smanji za 40% a da se za po 32% uvećaju energetska efikasnost i upotreba obnovljivih izvora energije.
Prema njegovim rečima, sve zemlje regiona su daleko od standarda, iako je u BiH i Crnoj Gori nešto bolje stanje u oblasti upotrebe obnovljivih izvora.
Za treći ministarski panel o životnoj sredini i klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu pripremljena je deklaracija o ispunjavanju standarda i Svilanović je izrazio nadu da će ona uskoro biti usvojena.
Ipak, on je naveo i da je proces prilagođavanja standardima skup proces za koji zemlje regiona nemaju sredstava.
"Ja stalno govorim o novcu zato što ga nema, ali istovremeno mislim da to ne sme da bude opravdanje ili izvinjavajuća okolnost da se ne uradi ono što može", naveo je Svilanović.
Kako je rekao, region bi trebalo ozbiljno da razgovara o izvorima energije i da bi trebalo "hrabrije" krenuti u proces konverzije termoelektrana, kako one više ne bi koristile ugalj već gas ili biomasu.
Svilanović je naveo da je ideja RCC da se ministri redovno okupljaju kako bbi usklađivali ciljeve i politike u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, jer se tako radi i u EU.
"Nema granica među nama kada je u pitanju životna sredina i tu je regionalna saradnja bitna", izjavio je on.
Svilanović je podsetio da je studija o klimatskim promenama u regionu izrađena za račun RCC pokazala da je godišnja temperatura već povećana za 1,2 stepena Celzijusa i da će, ako se rast nastavi, do kraja veka porasti za još 1,7 stepeni.
"Najgori scenario biće ako nastavimo sa neodgovornim ponašanjem kada bi u poslednje dve decenije veka rast temperature mogao da dostigne četiri stepena. To je alarm da se intenziviraju napori za ispunjavanje obaveza iz Pariskog sporazuma i da se rast temperature zadrži ispod dva stepena. Uočene promene nisu ograničene granicama u regionu i stoga su potrebne harmonizovana intervencija i saradnja. Regionalna saradnja je dobra alternativa i metod da se bolje odgovori (na problem)", zaključio je Svilanović.
Šef odeljenja za saradnju u Delegaciji EU u Skoplju Nikola Bertolini podvukao je značaj preuzimanja pravne tekovine EU u nacionalne politike i zakonodavstvo u zemljama Zapadnog Balkana, dodajući da svi delimo poblem ekoloških i klimatskih promena.
Učesnicima su se obratili i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač i zamenica austrijskog ambasadora u Makedoniji Gabrijela Janezic.
Ministarski sastanak je završen predajom dužnosti Albaniji kao narednoj kopredsedavajućoj Regionalne radne grupe za životnu sredinu i dogovorom da se naredni ministarski sastanak održi krajem 2019.
Svetska upotreba antibiotika raste, u Srbiji opala za trećinu
Na dijagnozu multiple skleroze čeka se 14 meseci
Ekologija – jedno od najskupljih poglavlja za pristupanje EU
Festival nauke – Zemlja budućnosti
Konferencija „CGA Belgrejd“ 16. i 17. novembra u Beogradu
IT sektor spas za privredu
Svetska elita astrofizičara u Beogradu
Izvoz IT industrije ove godine već premašio milijardu evra
Reklamni mejlovi ubuduće samo uz pristanak korisnika
Saradnja srpskih naučnika sa ruskim Rosatom
Prvo presadjivanje organa po novom zakonu: Jedan donor za četiri života
Najatraktivniji pi-si na svetu je iz Srbije!
Nagli rast broja slučajeva malih boginja, u Srbiji najviše umrlih
Više od 50 kompanija traga za rudama u Srbiji
|
