Multipla skleroza je teška bolest od koje u Srbiji boluje više od 7.000 ljudi. Bolest je podmukla, nepredvidiva i napada u najproduktivnijem životnom periodu, a oboleli u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju da im postane dostupna savremenija i efikasnija terapija. Bolest se javlja obično između 20. i 40. godine života, ali se može manifestovati i u bilo kom životnom periodu. Žene obolevaju tri puta češće od muškaraca, a bolest napada isključivo centralni nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu izazivajući oštećenja omotača oko nervnih vlakana. Zone zapaljenja u mozgu dešavaju se u žarištima prečnika oko pet milimetara i mogu da zahvate bilo koji deo centralnog nervnog sistema. Zbog toga nije lako postaviti dijagnozu, jer gotovo svaki simptom u neurologiji može da bude i pokazatelj multiple skleroze.
Najčešći znaci oboljenja su naglo slabljenje vida na jednom oku, pojava duplih slika, podrhtavanje ruku, klecanje nogu, vrtoglavice, nestabilnost pri hodu, smetnje sa govorom, smetnje sa mokrenjem, epileptični napad...
– Nekada se na finalnu dijagnozu čekalo i deset godina. Danas je taj period skraćen na 14 meseci, a u nekim centrima i kraće. Napravljen je veliki pomak i tome su doprinele savremene neuroradiološke procedure i povećan broj aparata za magnetnu rezonancu širom Srbije. Ipak, da bi se ubrzala dijagnostika, kako multiple skleroze tako i drugih neuroloških bolesti, od izuzetne je važnosti da se neurolozi vrate u domove zdravlja. Mislim da je to od strateškog interesa – kaže prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.
Dok kod jednih pacijenata razvoj bolesti u dužem periodu ne utiče značajno na njihov kvalitet života, kod drugih su pogoršanja agresivna, narušavaju njihove fizičke i mentalne sposobnosti, vode u težak invaliditet sve do potpune oduzetosti i paralize.
– Pravovremena dijagnostika i rano započinjanje terapije nisu samo od presudne važnosti za samog pacijenta i njegov kvalitet života, već imaju i jasno farmako-ekonomsko opravdanje, jer se na taj način za sam zdravstveni sistem, u dugoročnom smislu, ostvaruju ozbiljne uštede. Blagovremenim lečenjem manji je broj relapsa kod pacijenata, manji broj komplikacija, niži stepen invaliditeta. Multipla skleroza je praćenja i brojnim pridruženim oboljenjima kao što su depresija, kognitivni ispadi, poremećaji sfinktera, pa je neophodna ciljana, simptomatska terapija uz prateće mere fizikalne i psihosocijalne rehabilitacije – kaže dr Raičević.
Zahvaljujući vrlo transparentnim kliničkim studijama koje se obavljaju pri svim univerzitetskim centrima, ali i nekim opštim bolnicama, pacijenti dobijaju inovativne terapije.
Ekologija – jedno od najskupljih poglavlja za pristupanje EU
Festival nauke – Zemlja budućnosti
Konferencija „CGA Belgrejd“ 16. i 17. novembra u Beogradu
IT sektor spas za privredu
Svetska elita astrofizičara u Beogradu
Izvoz IT industrije ove godine već premašio milijardu evra
Reklamni mejlovi ubuduće samo uz pristanak korisnika
Saradnja srpskih naučnika sa ruskim Rosatom
Prvo presadjivanje organa po novom zakonu: Jedan donor za četiri života
Najatraktivniji pi-si na svetu je iz Srbije!
Nagli rast broja slučajeva malih boginja, u Srbiji najviše umrlih
Više od 50 kompanija traga za rudama u Srbiji
|