|
Svetska banka je na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan saopštila projekciju po kojoj će crnogorska ekonomija u ovoj godini ostvariti rast od 3,8 odsto, naredne godine procenat manje, a u 2020. dva i po. Razlog je, kako su objasnili, što će se usporiti ulaganja u saobraćaj i infrastrukturu.
- Ta niža ulaganja usporiće rast BDP-a. Ipak, napredak će biti solidan - 2,8 odsto u 2019. To znači da su izgledi u smislu jačanja ekonomije pozitivni - ocena je globalne finansijske institucije.
Božo Mihailović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, smatra da su eksperti Svetske banke potcenili ekonomska kretanja i da će, najverovatnije, kao i prethodnih nekoliko godina, korigovati sadašnju projekciju rasta.
- Mi smo u drugom kvartalu ove godine imali rast od 4,9 odsto. To znači da nastavljamo sa visokom stopom privrednog rasta. Podsetiću da smo i prošle godine imali ekonomski rast od 4,7 procenata, da je ukupan BDP dostigao više od četiri milijarde, odnosno 7.000 evra po glavi stanovnika. Svi ti elementi ukazuju da ćemo zadržati visoke stope, pa će, nadam se, eksperti Svetske banke, kao i ranije, korigovati svoju procenu - pojasnio je, za "Novosti", profesor.
Iz Svetske banke su preporučili da bi valjalo da Crna Gora pojača opus investicija, pa da se sa energetike, saobraćaja i turizma usmeri na ulaganja u informacione tehnologije i finansijski sektor. Mihailović je saglasan sa tom preporukom, ali i uveren da će energetika i dalje biti aktuelna, zbog potencijala koje Crna Gora ima, naročito kada je reč o obnovljivim izvorima.
- Slažem se da treba investirati i u druge sektore, redistribuirati investicije radi pospešivanja izvoza, uspostavljanja održivog platnog bilansa. Činjenica je, ipak, da smo do sada investirali u ono što je realno bilo moguće - naveo je Mihailović.
Dodao je i to da su nepohodna nova radna mesta, da je stopa nezaposlenosti i dalje visoka, na šta su ukazali iz Svetske banke.
- Ipak, činjenica je da poslednji zvanični podaci pokazuju da je trenutno zaposleno 186.000 ljudi, da je nezaposlenih 45.000, te da je od kraja prošle godine do sada otvoreno 5.000 novih radnih mesta. Ubuduće je vrlo važno da svi zajedno - vlada, finansijske institucije, privreda, učine sve da bude što više radnih mesta, da se mladi ljudi zapošljavaju. Tome će doprineti i realizacija velikih kapitalnih projekata, naročito u turizmu, čijim će se završetkom otvarati nova radna mesta - uveren je redovni profesor Ekonomskog fakulteta.
Nije iznenađen što su eksperti Svetske banke konstatovali da je crnogorski javni dug najviši u regionu i da će ove godine dostići 75 odsto BDP-a.
- Nisu nam saopštili ništa novo. Prema mom mišljenju i ekonomskoj teoriji, za budućnost je važno da se javni dug ne uvećava zbog javne potrošnje. Neophodno je iskoristiti sadašnju finansijsku poziciju, restrukturirati dug, što smo i učinili tokom ove godine, pa uzeli pozajmice, razdužili stare kredite. Ključno u tome je što smo taj novac pozajmili po povoljnijim uslovima, uz niže kamate - naveo je Mihailović.
DUŽNIK KOJEM SE VERUJE
Profesor Božo Mihailović prokomentarisao je i najnoviju izjavu iz Vlade, da traži nove garancije Svetske banke za kredit od 80 miliona evra.
- To pokazuje da je Crna Gora kredibilan partner, dužnik kome se veruje. Dobro je obezbediti garancije svetske finansijske institucije jer su uslovi zaduživanja povoljniji, kamate manje, vreme otplate duže, kao i grejs period.
novosti.rs
Svetska elita astrofizičara u Beogradu
Izvoz IT industrije ove godine već premašio milijardu evra
Reklamni mejlovi ubuduće samo uz pristanak korisnika
Saradnja srpskih naučnika sa ruskim Rosatom
Prvo presadjivanje organa po novom zakonu: Jedan donor za četiri života
Najatraktivniji pi-si na svetu je iz Srbije!
Nagli rast broja slučajeva malih boginja, u Srbiji najviše umrlih
Više od 50 kompanija traga za rudama u Srbiji
Rojters: IT sektor lokomotiva budućeg rasta Srbije
Srbija ima tehnologiju za bezbednu dezinfekciju
Leto zaustavilo epidemiju malih boginja
Srpski hirurzi uče od svetskog stručnjaka
Srpski uzlet na svetskom digitalnom tržištu rada
Kako do istine o vakcinama
|
