|
Roman Gorana Skrobonje o jugoslovenskoj muzičkoj sceni osamdesetih
Goran Skrobonja tvrdi da u srpskoj prozi nema mnogo knjiga koje se bave osamdesetim,foto V.Danilov
Roman koji opisuju kao "'Amarkord' i 'Grlom u jagode' za generaciju koja je bila mlada osamdesetih", te "priču o vremenu kada je bilo lepo biti mlad" - "Kada kažeš da sam tvoj" pisca Gorana Skrobonje, dobio je naslov po nazivu najpopularnijeg hita i istoimenom albumu beogradske novotalasne grupe "Kalkuta", popularne sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Zapravo je reč o sećanjima Lazara Petronijevića Lakija, osnivača i frontmena ove grupe, koja jasno oslikavaju period odrastanja i sazrevanja generacije rođene krajem pedesetih ili početkom šezdesetih.
Sve što je činilo tu nezaboravnu muzičku scenu je tu - seks, droga i rokenrol, festivali, spektakli na stadionima i scene od Vardara do Triglava, i svi su tu - neizostavni muzički urednici i novinari, od sivih eminencija koje niko više ne pamti, preko današnjih institucija poput Pece Popovića ili Pere Janjatovića, do svih velikih imena domaćeg rokenrola: "Riblje čorbe", EKV, Bajage, Marine, "Kazališta", "Filma"...
Junak Laki, momak iz obične beogradske porodice, prevaliće u prvoj polovini osamdesetih put od zbunjenog brucoša uzburkanih hormona do frontmena "Kalkute", rok senzacije koja je za sobom ostavila dva antologijska albuma i pregršt večitih pesama. Roman daje krajnje dokumentaristički intoniranu sliku tih i takvih osamdesetih, obiluje likovima u kojima će se mnogi prepoznati i događajima kojih će se tadašnji omladinci ne bez sete setiti - osim što "Kalkuta" nikada nije postojala, niti podelila scenu sa pomenutim rokerima. Baš kao ni Lazar Petronijević, na čijim je "sećanjima" Skrobonja ispleo celu priču, stvorivši ovaj osobeni miks autobiografske proze i fikcije.
Izuzev "Kalkute" i samog Lakija, svi ostali likovi su (manje-više) stvarni - čak je čuveni crtač Igor Kordej zapravo napravio omot za ploču ovog nepostojećeg benda, za potrebe knjige! Među njima je i lik Igora, Lakijevog drugara iz detinjstva i potonjeg pevača istinske novotalasne senzacije, grupe "Džakarta", koji se (baš kao Laki iz romana) zaista docnije povukao u emigraciju.
- Iako je to znak da smo postali matori, neopisivo mi je drago što je Goran napisao neku vrstu "Biblijskog priručnika za generaciju osamdesetih", a pogotovo što je izašla iz duše i pera mog druga iz gimnazijske klupe i brata za ceo život - kaže za "Novosti" Igor Popović. - Ovaj roman će ostati "mezimče" jednog fantastičnog pisca i čoveka, a mlađim generacijama poslužiće kao nadahnuće za otkrivanje tih mitskih godina, kao što je našoj generaciji bio "Kalifornija bluz" Mike Oklopa.
Sam pisac kaže da je u pitanju istovremeno i beogradska i univerzalna priča, svojevrsno svedočanstvo o vremenu koje je prošlo i koje se danas često mistifikuje ili prećutkuje, a jedan od razloga za njeno pojavljivanje jeste i to što u srpskoj prozi zapravo nema mnogo knjiga koje se bave osamdesetim.
- U likovima glavnog junaka kao i njegovih roditelja, prijatelja i devojaka, mnogi će se sasvim lako prepoznati - veruje Skrobonja. - Mada bend "Kalkuta" nikada nije postojao, niti je svirao sa Bajaginim "Instruktorima" na radnim akcijama ili festivalima, ili učestvovao u "Ju rok misiji", sve je to sasvim lako moglo da se desi, tako da me nimalo neće iznenaditi ako se neki čitaoci budu "prisetili" da su prisustvovali koncertima "Kalkute" ili kupovali njene ploče. Sećanje je varljivo i ovaj roman stoga ujedno ima za cilj da podstakne protagoniste perioda o kojem govori da se vrate u prošlost, u dane kada su i sami bili mladi i delili ista interesovanja i ideale sa Lakijem i njegovim drugovima. Mislim da će na taj način osamdesete dobiti svedočanstvo kakvo zaslužuju, a ukoliko roman "Kada kažeš da sam tvoj" dovede do toga da neko napiše sopstveno, možda čak i po tonu dijametralno suprotno sećanje na njih, tim bolje.
IZMIŠLjENI INTERVJU SA PRAVIM PEROM
Legendarni rok novinar i kritičar Pera Janjatović kaže da su mu se tokom čitanja neprestano "vraćale slike" iz osamdesetih, jer je pisac do te mere vešto ukomponovao realne događaje, "pravu istoriju", sa izmišljenim junakom, pesmama, albumima, koncertima i drugim događajima, poput intervjua koji je Lazar Petronijević u romanu "dao" upravo - Peri.
- Raduje me što je Skrobonja najzad spojio svoju ljubav prema rokenrolu sa ljubavlju prema fantastici, smeštajući tog izmišljenog junaka i bend u autentični prostor Beograda osamdesetih - dodaje Janjatović.
novosti.rs
|
