|
Međunarodna izložba savremene umetnosti, 57. Bijenale u Veneciji, najstarija i možda još uvek najpopularnija među svim bijenalima, otvara se danas najpre kao trodnevni vernisaž za novinare i stručnjake, a potom od 13. maja i zvanično za publiku koja će imati prilike da gleda izložbe sve do 26. novembra 2017. Ovogodišnja smotra, prema konceptu umetničke direktorke Kristin Masel, nosi naziv „Viva arte viva”, podvlači ideju da je umetnički čin čin otpora, slobode i velikodušnosti. Umetnost je, po rečima Kristin Masel, „nedvosmislena alternativa individualizmu i ravnodušnosti”. Ona smatra da su uloga, glas i odgovornost umetnika važniji nego ikad.
Pod krovom centralnog paviljona i u prostoru Arsenala naći će se oko 800 radova organizovanih u devet poglavlja, takozvanih transpaviljona sa jedinstvenim nazivima kao što su Umetnik i knjiga, Paviljon sreće i straha, Paviljon zajedništva, zatim Paviljon Zemlje, Paviljon tradicije, Paviljon šamana, Dionizijski paviljon, Paviljon boja i Paviljon vremena i beskonačnosti. Među umetnicima pozvanim na centralnu izložbu je i francuski umetnik alžirskog porekla Kader Atia, dobitnik nagrade Marsel Dišan za 2016. godinu, holandski konceptualni umetnik Bas Jan Ader koji se vodi kao nestao još od 1975. godine kada je pokušao da pređe Atlantik između SAD i Velike Britanije u malom čamcu, kao i AustrijanacFranc Vest (1947–2012), dobitnik Zlatnog lava za životno delo na 54. bijenalu u Veneciji 2011. godine.
U nacionalnim selekcijama je 85 država, a prvi put učestvuju Antigva i Barbuda, Kiribati i Nigerija.
Paviljon Srbije otvara se u četvrtak u 12 sati u Đardinima. Na zidovima našeg izložbenog prostora naći će se slike Milene Dragićević, Vladislava Šćepanovića i Dragana Zdravkovića. Izložba u srpskom paviljonu nazvana je „Enklavija: Slikarstvo, posledica ovakvog života”.
Ovaj podnaslov odnosi se na parafrazu čuvenog spisa Šarla Bodlera „Slikar modernog života”. Prema rečima kustosa naše izložbe Nikole Šuice slikari koji predstavljaju Srbiju na ovogodišnjem bijenalu stvaraju u postmodernom svetu, „vremenu veoma izraženih turbulencija, društvenih i ekonomskih prekrajanja, preispitivanja identiteta…”.
Uoči otvaranja izložbe u 9.30 sati u Rezidenciji Ka’ Malpijero biće održan razgovor sa umetnicima i kustosom, a među učesnicima su najavljeni Aleksandra Lazar, istoričarka umetnosti, kao i Danijel i Gunar Kvaran iz Osla, umetnički direktori Oktobarskog salona 2018. u Beogradu.
Izložbu u paviljonu Srbije otvoriće ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Uoči otvaranja bijenala, tradicionalno, dodeljuje se nagrada Zlatni lav za životno delo. Ovo priznanje pripalo je ove godine američkoj umetnici Karole Šniman (1939). Reč je o jednoj od najznačajnijih umetnica u razvoju performansa i bodi arta. Šniman je pionir feminističkog performansa ranih 60-ih godina 20. veka. Koristila je sopstveno telo kao dominantno sredstvo u svojoj umetnosti. U performansima je branila važnost čulnog zadovoljstva, kao i mogućnosti političke i lične emancipacije od dominantnih društvenih i estetskih konvencija.
|
