|
Veliki glumac pozorišne, filmske i TV scene Slobodan Cica Perović (1926-1978) da je poživeo, na Đurđevdan bi napunio 91. godinu. Poslednji boem prošlog stoleća ili prvi glumac budućeg vremena (kako je za njega govorio Zoran Radmilović) otišao je prerano sa životne i umetničke scene, pre gotovo četiri decenije: u znak sećanja, na zgradi u kojoj je živeo u Kneza Miloša 7, Društvo za ulepšavanje Vračara i Skupština grada Beograda postavili su spomen-ploču s njegovim imenom.
Uz inserte iz kultnih filmova "Paviljon 6" i "Buđenje pacova", prijatelji i kolege evocirali su uspomene na izuzetnog glumca:
- Ovde nas je okupio promašeni finansijski revizor, čovek s tajnom, avanturista, boem, putnik oko sveta, borac za slobodu, filozof, glumčina, Slobodan Cica Perović - istakao je Milan Caci Mihailović, koji je s njim igrao i u poslednjem izvođenju predstave "Marija" na sceni Ateljea 212, već toliko bolesnim da tokom igre nije izgovorio nijednu reč. Uprkos tome, želeo je da se još jednom pojavi na sceni...
U pozorištu se pamti njegova antologijska uloga Džordža u predstavi "Ko se boji Virdžinije Vulf". Prestižno priznanje "Zlatna arena" pripalo mu je za film "Muškarci", u Nišu je "Cara Konstantina" dobio za "Buđenje pacova", a 1968. godine u Linkoln centru proglašen je za najboljeg stranog glumca. Mihailović otkriva i da je Perović kao knjigovođa jedno vreme radio u JDP, da bi posle uskakanja u neku ulogu, na nagovor prijatelja upisao i za tri godine završio Akademiju u klasi Joze Laurenčića.
- Perović je bio neka vrsta ekscesa. U njegovoj igri primećivalo se odsustvo glume, što i jeste prava gluma. Biti, a ne pokazivati. Harizmatičnost i ubedljivost, uostalom, odlikuju ličnosti od formata - rekla je Dušica Žegarac.
Kolega Dejan Čavić svrstao ga je među dvanaest predvodnika urbane glumačke moderne Ateljea 212. O bogatstvu njegovog dara svedočio je i Milan Nedeljković, predsednik Opštine Vračar, a glumčev unuk Marko Tanasković podsetio je na reči rediteljskog gorostasa Živojina Pavlovića: "Cica Perović bio je jedinstven, jer nije imao ni prethodnika ni naslednika"...
ULMANSKI: UVERAVAO U NEMOGUĆE
O velikanu naše scene govorili su i snimatelj Milorad Jakšić Fanđo i Ksenija Zelenović iz Jugoslovenske kinoteke, dok je Renata Ulmanski podsetila da je bio "jedno od najsvetlijih glumačkih imena u grupi neobičnih glumaca, što znači da je umeo da uveri u nemoguće". O Perovićevom delu nadahnuto je svedočio i scenarista i reditelj Đorđe Kadijević, podsećajući da je ovaj umetnik znao da bude "zatvoren, distanciran, prilično ciničan, čak odbojan - jer je već prečistio s tim šta su film, pozorište i umetnost".
novosti.rs
|
