|
Muzej savremene umetnosti tokom pet meseci posetilo je oko 80.000 ljudi, a u muzeju su posebno ponosni što već imaju dečji i omladinski klub, jer, kako primećuju, deca vole da istražuju, a strance opet više zanima jugoslovenski kontekst, posebno socijalistički modernizam i avangarda sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka.
Posetioci se, međutim, najviše zadržavaju na prvom nivou, gde su predstavljeni buržoaski modernizam i socijalna umetnost i to delima Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Save Šumanovića.
Renovirana zgrada Muzeja savremene umetnosti otvorena je 20. oktobra 2017. godine, nakon što je 10 godina bila zatvorena za javnost, i to otvorena je izložbom "Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti" sa više od 300 dela koja su obeležila period od pocetka 20. veka do danas.
Kustoskinja Una Popović kaže da imaju posetioce svih generacija i programe za svakog od njih, ali kao primarnu ulogu sebi su postavili edukaciju mladih.
Tako je u okviru organizovanih vođenja kroz Muzej savremene umetnosti prošlo oko 700 osnovaca, 1.600 srednjoškolaca i 450 studenata.
"Imamo dečji i omladinski klub, kroz koji usmeravamo decu i mlade šta da pogledaju, kako da promišljaju ižlozena dela i nastojimo da ih zainteresujemo za umetnost", rekla je Popović Tanjugu.
Primećuje da deca vole da istražuju i pronalaze različite uglove posmatranja umetničkih dela, obraćaju pažnju na materijale, a umetnost s početka 20. veka im je veoma zanimljiva, jer je u pitanju figurativno slikarstvo i naturalistički prikaz stvari koje prepoznaju.
"Što se tiče neovangardne i konceptualne umetnosti, malo je drugačije, ali je istovremeno primamljivije srednjoškolskoj deci koja studioznije posmatraju tu novu medijsku umetnost i video art. Mnogo su im složenije stvari, ali i mnogo razumljivije usled svih mogućnosti koje ta umetnost koristi", rekla je Popović.
Izložba "Sekvence" će trajati do sredine godine kada će neki segmenti biti uklonjeni, a kustosi nastoje da stalno nude nove okvire njenog čitanja te je tako "Dah teatar" napravio predstavu "Žene DADE" u sali gde je predstavljen zenitizam, beogradski nadrealizam i slovenački konstruktivizam.
Svakog četvrtka organizuju se projekcije avangardnih i eksperimentalnih filmova.
Do sada je bio predstavljen Zoran Popović sa "Borbom u Njujorku" iz 1976. i "Portret moje majke" Milice Tomić iz 1999. godine, a u aprilu na programu će biti ostvarenja Želimira Žilnika.
Popović naglašava da svako ko dođe u Muzej savremene umetnosti ima utisak da sama postavka funkcioniše sa zgradom i da zgrada progovara kroz postavku.
"Ta situacija obostranog promišljanja arhitekture u službi postavke i obrnuto, jeste ono što obuzme posetioce. Oni kroz čitavu zgradu promišljaju odnos između arhitekture i izložbe", istakla je Popović, ukazavši na specifičnost arhitekture zdanja na Ušću.
Prema rečima kustoskinje, posetioci se najviše zadržavaju na prvom nivou gde je predstavljen buržoaski modernizam i socijalna umetnost i gde su izložena dela Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Save Šumanovića.
Pažnju privlači i konceptualna umetnost - dela Neše Paripovića, Marine Abramović, Raša Teodosijevića, Zorana Popovića...
Popović je zapazila i da veliki broj stranaca dolazi u Muzej.
"Vidim da su jako naviknuti na muzeje moderne i savremene umetnosti i jako se dobro situiraju u samom muzeju. Pre svega su oduševljeni arhitekturom i kada ih vodim kažem im da obrate pažnju na arhitekturu jer je biser modernističkog arhitektonskog delovanja", rekla je kustoskinja koja stranim posetiocima posebnu pažnju skreće na činjenicu da je reč o postavci jugoslovenske umetnosti.
Primećuje da strance upravo i zanima taj jugoslovenski kontekst koji promišljaju kroz dela srpskih, ali i ostalih autora, kroz socijalistički modernizam i avangardna delovanja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Popović za septembar najavljuje izložbu dela Ilije Šoškića, a za sledeću godinu veliku međunarodnu izložbu nemačke umetnosti, dok Marinu Abramović očekuju u drugoj polovini 2019.
U Salonu MSU 30. marta se otvara izložba "Nacrt, orjentisanje u savremenoj novomedijskoj umetničkoj praksi", a u Legatu Čolaković do 2. aprila može se pogledati postavka inostrane grafike iz zbirke MSU pod nazivom "Ishodište matrice".
"Borina nedelja" bez podrške grada
Egon Savin: Neukus je vladajuća odlika našeg društva
Počelo takmičenje Muzičke omladine Beograda
Ejbel Ferara gost „Beldoksa“
Svi uspesi ali i razočaranja srpskog filma
Svetozar Cvetković: Površnost je naš koncept življenja
Braća Asad otvorila 19. „Gitar art festival”
Evropeana sadrži gotovo milion primeraka srpskog kulturnog nasleđa
Dokumentarac „Umetnost sećanja“, borba za vraćanje spomenika Jugoslavije sa ruba zaborava
Od 28. marta do 1. aprila 65. Martovski festival
Lordan Zafranović : Kapitalizam nas pojeo, nismo bili spremni
Umetnici nisu sluge režima
Rudiger Zuhsland: Nacisti su imali "fabriku snova"
Vesnik džeza i duha slobode
|
