|
U globalizmu, umetnik prevashodno postoji da bi poslužio interesima Sistema koji ga je stvorio, odnosno da bi tim činom dokazao, pre svega, da ne poseduje baš nikakvu individualnost i da nema ništa lično da kaže, osim da potvrdi svojim prisustvom da je puki egzekutor komesarove ideje. Sluga režima. Zamislimo Rembranta, Karavađa, Pikasa, Kafku i Dostojevskog, Mocarta ili Vivaldija, pod globalističkim nadzorom?
Kao svojevrsnu ličnu pobunu protiv ukidanja slobode i prava na osobenost u novom svetskom poretku, ovo beleži Miloš Šobajić, u knjizi “Slikaj i ćuti!”, koju je upravo objavila izdavačka kuća “gVukotić medija”h. Već u prvim poglavljima, stvaralac koji je ugled stekao kako kod kuće, tako i u Francuskoj, ali i Kini, upozorava da je poslednjih decenija izvršena nasilna provala na teritoriju likovnih umetnosti u obliku šarene laže, odnosno velike obmane: izišljen je novi naziv - vizuelni umetnik!
- Kategorija takozvanog vizuelnog umetnika je stvorena kako bi udomila armiju “artista” u službi Sistema, odmah promovisanu u avangardu, koja služi kao udarna pesnica za anesteziranje ljudskog intelekta - tvrdi autor knjige, koja uz promišljanje savremenog sveta i uloge umetnosti u njemu, u ekspresivnim i slobodnim pasažima, poput poteza četke njenog autora, oslikava i lična sećanja, na detinjstvo i odrastanje, prijatelje i kolege, svetske i domaće intelektualce, političare.
Iz dubine intuicije, poput arhetipskog prizora, izranja bela slika zavejanog predela, majke koja snažno grli tek rođeno dete, u prvim danima 1945. godine. Belina je i svojevrsan lajtmotiv poglavlja koja je autor nazvao fazama. Ima ih 37, i u njima gotovo poetski i slikovito daje uvid u unutrašnji svet i sopstvenu poetiku.
U knjizi su i otac Vojo i majka Mira, koji su u Drugom ratu, “naoružani do zuba jurili zlotovore, pa bežali od njih”, ali i Balkan, po kome se posle pola veka ponovo prosula krv i mržnja. Tu su i njegovi profesori Radenko Mišević, Mladen Srbinović, Cuca Sokić, Nedeljko Gvozdenović.
- Moje kolege su bili Slobodan Šijan, Titko Ćale, Đuro Radulović i Vaso Banjević. Učili smo jedan od drugog i to je bilo najbolje - priseća se Šobajić.
Kao zasebna, grandiozna figura, lik ove knjige je i Dado Đurić, kako kaže autor, ponajveći slikar u istoriji sveta i njegovo neponovljivo delo:
- Posle njegove smrti više uopšte nije važno što je spavao na promaji iznad potoka njegovog ledenog mlina u Normandiji, ili što je bio apsolutni osobenjak i izgledao kao klošar, prepustivši svoje telo raznim tumorima, kilama i bolestima, ne hajući za sebe.
Pamti Šobajić i kako se uputio da osvoji svetsku prestonicu umetnosti i bukvicu koju mu je održao čuveni kritičar Patrik Valdberg, na koga ga je uputio Marko Ristić, na molbu njegovog oca:
- Znaš li ti da je moj drug Maks Ernst tek u svojoj pedesetoj godini prvi put izlagao u Parizu, kaže mi Valdberg, a ti bi hteo sad odmah, čim si došao iz Beograda.
Pišući delo “Slikaj i ćuti!” Šobajić se bavi i političkim i istorijskim temama, ali i onim sudbinskim, kosmogonijskim, koji umetnika nagone na stvaranje:
- Umetnici pokušavaju da zabeleže i opišu tu celovitu ljudsku tragediju i komediju koja se događa pred nama i za koju ponekad pomislimo da smo je već jednom negde videli i ne možemo da verujemo tom našem utisku - ističe slikar. - Mi smo samo glumci naših života, koji se neograničeni broj puta odvija ponovo i još jednom do beskonačnosti.
Pesnik i istoričar umetnosti Dragan Jovanović Danilov o Šobajićevoj knjizi kaže:
- On ukazuje na strahotnu antropološku krizu modernog čoveka, ustaje protiv destrukcije i nihilizma u svim domenima ljudskog života, postavlja bolesniku tačnu dijagnozu i upozorava na pogubne izbore, ali i na nove spasonosne izlaze.
TENKOVI I KULTURA
Očevici smo najprljavije igre koju nam organizuje zapadna vojna i politička sila i koju smo morali da prihvatimo, zarad demokratije, da prihvatimo trpeći i slušajući njihove najbestidnije odluke, otimačine i nasilje - piše Šobajić. - Kanalizacija koju su pustili po planeti ne potapa samo nas na Balkanu. U sličnim fekalijama plutaju ostali narodi, pre svega arapski svet, u organizovanim ljubičastim prolećima, koja su trebala da prerastu u najsjanija leta, a uvela su cele narode u ledene zime.... Kažu: kultura doseže dotle dokle su je doneli njihovi tenkovi.
MATIJA I ČERČIL
Dobro mi je Matija Bećković jednom odgovorio kad sam ga pitao šta misli zašto je Čerčil tokom rata, između Draže Mihailovića i Tita, izabrao Tita, iako je srpski kralj sa celom svojom vladom sedeo u Londonu? Odgovorio mi je: “Pa zato, da bi nam bilo što bolje”! Pravi i najsažetiji odgovor za simpatiju koju je Zapad, od Dizraelija preko Čerčila, do danas gajio i gaji prema Srbima.
novosti.rs
Rudiger Zuhsland: Nacisti su imali "fabriku snova"
Vesnik džeza i duha slobode
Jovan Radulović - veliki pisac ljudskih poraza
Alami: Pravo na dostojanstvo
Šahnazarov: Mnogo toga me vezuje za Beograd i Srbiju
"Šarmer" osvojio žiri Festa
"SRPSKI FILM" NA 46. FESTU: Veliki trijumf za "Ederlezi rajzing"
Na 46. Festu i filmovi o migrantima - Šarmer, Trg Amerika i Jupiterov Mesec
Niški muzej za kraljeve džeza
Mađarski reditelj Ištvan Sabo otvorio 46. Fest
Mančevski: Danas nema novog Bergmana
Velike, hrabre slike sveta
Srbija sa tri filma na Berlinalu
I svetske zvezde u srpskom filmu o NATO zločinima
Stefanovski: Kuvao sam album u glavi i duši 20 godina
Debi Lazara Bodrože na filmskom marketu u Berlinu
|
