|
U Internacionalnom takmičarskom programu "Granice" 46. Festa, nagrada žirija za najbolji film pripala je izuzetnom dugometražnom dokumentarnom ostvarenju "Hitlerov Holivud", nemačkog autora Rudigera Zuhslanda, koji je oduševio i festivalsku publiku.
Reč je o dokumentarcu koji prvi put prikazuje najmračniju i najdramatičniju epohu u istoriji nemačkog filma, period između 1933. i 1945. godine, kada je proizvedeno više od hiljadu dugometražnih filmova.
- Filmska industrija u nacističkoj Nemačkoj bila je državni, strogo cenzurisani projekat, a u isto vreme ona je želela da bude prihvaćena kao nemačka "fabrika snova" - kaže Zuhsland, poznati berlinski novinar, predavač i pisac u oblasti filma, koji je angažovan i kao selektor programa na filmskim festivalima "Manhajm-Hajdelberg" i "Ludvigshafen".
Rad na dokumentarcu koji nam osvetljava kako je firer sa svojim saradnicima filmskom propagandom uticao na svoj narod, trajao je dve i po godine.
- Hitler i njegov ministar propagande Gebels želeli su da stvore "novi Holivud", zato što je film najubedljiviji način stvaranja iluzije, i mislim da je ceo taj režim nacista pravljen kao veliki film - obećavan je srećan kraj, pun nade, i ljudi su jurili u bioskope zato što je tu bilo mnogo prijatnije nego u realnosti. To je bila njihova paralelna stvarnost, koja je i veoma opasna - objašnjava Zuhsland, ističući da su nacistički filmovi poručivali da je laž opravdana i da postoje dobre strane obmane, što kao fenomen vidimo i u dokumentarcima Leni Rifenštal, u kojima je firer glavna zvezda.
- Ne bih "Hitlerov Holivud" nazvao dokumentarcem, već esej-filmom, jer u toj priči postavljam pitanja koja nisu samo u vezi s prošlošću, nego su možda važnija za naše vreme. Neka od njih su, recimo, kako se u narodu lako razvija fašizam. A fašizam je kombinacija bede, straha i idola, i neke vrste podilaženja ljudima koji su moćni. Tu je i večno pitanje odnosa umetnika i vlasti, kao i pitanja otići ili ostati u diktatorskim režimima, da li odustati od bavljenja svojim poslom ili pristati na taj režim. Mislim da je veoma važno da nađemo te odgovore, jer se i u ovim našim demokratskim vremenima ljudi koriste istim tehnikama u političkoj propagandi kao u doba Trećeg rajha - ističe Rudiger Zuhsland.
GEBELS KAO KLASIKA
Na pitanje šta je ono najvažnije što možemo da naučimo iz njegovog filma, Rudiger Zuhsland kaže:
- I danas se ljudi pitaju, kao i nekada u prošlosti, šta smeju a šta ne smeju glasno da kažu. Jer živimo u vremenu nepisanih pravila, i naše novo doba postistine ne vodi računa o činjenicama. Zato se i sada često može čuti da je Gebels, zapravo, pobedio, jer njegov mehanizam i dostignuća u propagandi važe i danas, upražnjavaju se, samo su u funkciji krupnog kapitala, a ne rasne ideologije, iako ni rasna ideologija nije bila bez povezanosti s kapitalom. Gebels je vrhunska klasika u oblasti propaganda, treba je proučavati da bismo bolje razumeli šta nam se dešava.
novosti.rs
Vesnik džeza i duha slobode
Jovan Radulović - veliki pisac ljudskih poraza
Alami: Pravo na dostojanstvo
Šahnazarov: Mnogo toga me vezuje za Beograd i Srbiju
"Šarmer" osvojio žiri Festa
"SRPSKI FILM" NA 46. FESTU: Veliki trijumf za "Ederlezi rajzing"
Na 46. Festu i filmovi o migrantima - Šarmer, Trg Amerika i Jupiterov Mesec
Niški muzej za kraljeve džeza
Mađarski reditelj Ištvan Sabo otvorio 46. Fest
Mančevski: Danas nema novog Bergmana
Velike, hrabre slike sveta
Srbija sa tri filma na Berlinalu
I svetske zvezde u srpskom filmu o NATO zločinima
Stefanovski: Kuvao sam album u glavi i duši 20 godina
Debi Lazara Bodrože na filmskom marketu u Berlinu
|
