|
Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora
HAG– Nekadašnji komadant VRS Rartko Mladić udaljen je iz sudnice Haškog tribunala, jer je negodovao zbog odluke sudskog veća da nastavi sa čitanjem presude.
Udaljen je uz pomoć straže, po nalogu predsednika sudskog veća Alfonsa Orija.
Dalje saopštavanje presude Mladić ima mogućnost da prati iz posebne prostorije preko monitora.
Ori je prethodno saopštio da je pauza u saopštavanju sažetka presude Ratku Mladiću potrajala duže, jer je veće dobilo takav savet lekara da tako postupi.
Mladićev branilac Dragan Ivetić rekao je da je tokom pauze Mladiću tri puta izmeren pritisak i da je prvi put bio 175/76, drugi put i 180/80 i treći put 180/80.
„To se zove krizom hipertenzije i tražimo ili da prekinete zasedanje ili da odustanete od čitanja rezimea i pročitate presudu, kako bi se smanjili rizik za zdravlje Maldića s obzirom na visinu krvnog pritiska, jer može da dođe do životne ugroženosti”, rekao je Ivetić.
Sudija mu je odgovorio da je veće dobilo informaciju da je Mladiću 3. put pritisak bio 170.
Nakon odluke da nastavi sa čitanjem presude, Mladić je negodovao nakon čega je udaljen iz sudnice.
Predsednik sudskog veća sudija Alfons Orije rekao je pre toga da nema dokaza da je cilj udruženog zločinačkog poduhvata za koji se tereti Ratko Mladić bio genocid.
„Veće je utvrdilo da je postojao udruženi poduhvat da se muslimani i Hrvati trajno ukolone sa terirorije, deporatacijam, prisilnim iseljavanjem, zastrašivanjem...Ocenivši izjave i ponašanje političkog rukovodstva BiH i Srba, dokazi ne idu u prilog da je genocid bio cilj udruženog zločinačkog poduhvata”, rekao je Orije.
Na početku čitanja presude, Ori je naveo da saopštava samo rezime presude, odnosno da iznosi zaključke sudskog veća i činjenične i pravne konstatacije.
Sudija je prethodno pročitao zaključke koji se odnose na više tačaka optužnice navodeći da je veće utvrdilo da su fizički izvršioci izvršili radnje koje su po definiciji genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici.
Oni su kako je rekao, nameravali da unište muslimane u Srebrenici koji su činili deo zaštićene grupe.
„Nad njima su počinjena krivična dela genocida, istrebljivanja, premeštanja, ubistava”, naveo je sudija.
Sudsko veće, uz izuzetak sudije Orija, nije našlo da je bilo genocidne namere u šest opština - Foča, Ključ, Kotor-varoš, Prijedor, Sanski most, Vlasenica - koje su u optužnici navedene pod tačkom 1.
Takođe je rekao da je veće konstatovalo da je u više opština počinjena deportacija i prisilno preseljenje (Banjaluka, Bijeljina, Foča, Ilidža, Novi Grad, Pale, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Vlasenica).
Veće je, kako je dodao, konstatovalo da je bilo zločina protiv čovečnosti i masovnih pogubljenja bosanskih muslimana, da su izvršioci pokazivali pokazivano malo ili nimalo humanosti i nečovečna postupanja.
U logorima, kako je naveo, nije bilo dovoljno hrane i vode, sanitarni uslovi su bili loši, zatočenici su premlaćivani ponekad i gvozdenim bokserima, primoravani su da jedni druge siluju i da međusobno pod prisilom vrše i druge polne radnje.
Orije je naveo da su mnoge muslimanke silovane, od kojih su neke imale tek 12 godina.
Kada je u pitanju tačka optužnice koja se odnosi na Sarajevo, veće je prema rečima suđe, utvrdilo da su pripadnici sarajesko-romanijskog korupsa širili teror i zastrašivali stanovništvo, da počinili ubistva civila i zločin protiv čovečnosti,.
Od sredine maja 1992 do novembra 1995. godine namerno je granatirano i snajperskim hicima gađano stanovništvo Sarajeva i to često na lokacijama gde je bilo malo ili nimalo vojnih objekata.
Mnogi od njih su ubijeni dok su šetali sa decom, išli u prodavnicu...
Na Markalama je ubijeno 48 civila a ranjeno najmanje 140.
Kada je u pitanju Srebrenica, pripadnici srpskih snaga su poubijali nekoliko hiljada bosanskih muslimana za samo nekoliko dana, koje su prethodno mučili, psovali i terali ih da pevaju sprske pesme, rekao je Orije.
Veće je utvrdilo da su fizički izvršioci počinili radnje genocida nad bosanskim muslimanima, progona, ubistva kao i nehumano delo prisilnog premeštanja.
Očekuje da će na kraju čitanja presude, po 11 tačaka optužnice, sudija Orije saopštiti odluku sudskog veća o Mladićevoj odgovornosti i krivici za počinjene zločine.
Incident uoči početka izricanja presude u Hagu
Uoči početka izricanja presude ratnom komandantu Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću, ispred Haškog tribunala danas je došlo do incidenta kada je nepoznati muškarac sa zastavom Srbije prošao ; pored članova udruženja žrtava iz BiH, prenosi regionalna televizija N1.Došlo je do gurkanja, presednica Udruženja žena - žrtava rata Bakira Hasečić pokušala je da otme ; zastavu od mladića, ubrzo je intervenisao jedan holandski policajac koji je mladića udaljio od skupa.
Hasečićeva je za N1 kazala da je tužno da se na današnji dan „veličaju osobe koje su počinile najstrašnije zločine”.
Muškarac koji je nosio zastavu Srbije kratko je reporteru N1 rekao da ima pravo da „podrži generala Mladića”.
„Ništa nisam pogrešno uradio, ovde sam da podržim generala Mladića. Ako mogu oni da podrže, mogu i ja”, rekao je.
Advokat Lukić: Mladić nije bio u Srebrenici u vreme zločina
Haški tribunal saopštiće prvostepenu presudu nekadašnjem vrhovnom komandantu Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću koji se tereti za genocid nad muslimanima i druge ratne zločine. Izricanje presude je zakazano za 10 časova u sudnici 1 Haškog tribunala, a do poslednjeg momenta se neće znati da li će Mladić prisustvovati izricanju presude. To zavisi od njegovog zdravstvenog stanja.
Pravna bitka između tužilaštva i Mladićeve odbrane trajala je tri i po godine, a advokat Saša Lukić, jedan od branilaca optuženog generala Mladića, sumira za „Politiku” najvažnije argumente o kojima se raspravljalo u sudnici.
Suština optužbe bila je da dokaže genocid u Srebrenici 1995. godine, a novi momenat u optužbi protiv Mladića bio je stavljanje na teret navodnog genocida i u Prijedoru, u aprilu 1992. godine. Tužilaštvo se pored ovog fokusiralo i na opsadu Sarajeva tokom ratnih godina. Lukić smatra da je odbrana uspela tokom suđenja da pobije glavne elemente optužnice i da, zahvaljujući novim svedocima i dokazima, rasvetli mnoge loše događaje koji su se, dogmatski, pripisivali srpskoj strani u ratu.
Kao jedan od glavnih argumenata, zbog kojih smatra da bi Mladić trebalo da bude oslobođen, Lukić navodi činjenicu da general Mladić nije ni bio na području šire okoline Srebrenice u vreme kada su počela prva ubistva u julu 1995. Svedoci su potvrdili da je Mladić 13. jula doputovao u Beograd na sastanak sa predstavnicima međunarodne zajednice. Tom sastanku su prisustvovali međunarodni posrednici Jens Stoltenberg, Jasuši Akaši, Karl Bilt i Rupert Smit, dok je sa srpske strane, pored Mladića, prisustvovao i Slobodan Milošević.
– Tog dana su počela prva ubistva u hangaru za voće u Kravicama, gde su se nalazi muslimanski zarobljenici, a da Mladić nije ni znao za to – objašnjava Lukić.
On je dodao da je magacin voća obezbeđivao MUP Republike Srpske, nad čijim pripadnicima Mladić nije imao nikakve ingerencije. Vojnici koji su bili pod njegovom komandom su se tada nalazili mnogo dalje.
On objašnjava da se Mladić iz Beograda u Republiku Srpsku vratio 17. jula 1995, a da je komandu nad vojskom u tim danima imao njegov zamenik Manojlo Milovanović.
Odbrana je tokom postupka izvela i svedoka čiji iskaz je pobio iskaz svedoka tužilaštva Momira Nikolića koji je rekao da mu je Mladić jednom prilikom gestikulirao rukom da će pobiti muslimane u okolini Srebrenice. Svedok odbrane je rekao da Nikolić nikada nije ni pričao sa Mladićem i da uopšte nije mogao da ima takav odnos sa njim.
Srebrenica je, tvrdi Lukić, bila potpuno prazan grad 11. jula 1995. Akcija Vojske RS imala je naziv „Krivaja 95“ i ona je planirana da bi Srebrenicu svela na uže gradsko jezgro kako bi onemogućila pripadnike 28. divizije BiH da izvode diverzije na teritoriji RS. Prethodno je bilo dogovoreno da Srebrenica postane demilitarizovana zona, a uprkos tome ti isti vojnici su bili naoružani pešadijskim i artiljerijskim oružjem.
Kada je počela akcija Vojske RS, lokalno stanovništvo, stariji ljudi, žene i deca su potražili utočište kod holandskog kontingenta Unprofora, u Potočarima. Vojno sposobno muslimansko stanovništvo je u tom trenutku bilo u sastavu 28. divizije Armije BiH i oni su pokušavali da se od Srebrenice probiju ka Tuzli.
Lukić objašnjava da je najveći broj muslimana na tom području, zapravo, stradao u tom proboju. Na osnovu dokumenata, koje su branioci Mladića pribavili, odbrana smatra da je razbila predmet najvećeg sporenja u vezi sa događajima u okolini Srebrenice. To je broj stradalih.
Lukić objašnjava da je, na osnovu izjava samih boraca koji su svedočili u postupku, utvrđeno da je u tom proboju poginulo između 4.500 i 6.000 ljudi.
– U koloni koja se probijala od Srebrenice ka Tuzli nalazilo se oko 12.000 do 14.000 ljudi, mnogi su stradali u borbama sa srpskim snagama, dok smo pronašli i svedočenja koja govore i o njihovim međusobnim sukobima. Naime, glavnokomandujući su terali neke Bošnjake da idu ispred kolone i raščišćavaju minska polja kako bi kolona mogla da prođe i u tim akcijama je mnogo muslimana i poginulo – objašnjava Lukić.
Takvi detalji se nalaze u pisanim svedočenjima koje su organi bezbednosti Armije BiH uzeli od preživelih u proboju. Do tih svedočenja je došla odbrana Ratka Mladića i predala ih Haškom tribunalu.
Lukić objašnjava da se time pobila glavna teza tužilaštva da je u okolini Srebrenice sistemski ubijeno 7.500 ljudi.
Branilac ne negira da su se dešavali zločini u okolini Srebrenice, ali, na osnovu uvida u dokaze i saslušanja svedoka, smatra da genocida nije ni bilo.
– Pre svega, za genocid je potrebno dokazati nameru, što tužilaštvo u ovom slučaju nije uspelo da dokaže. Mislim da su se zločini dešavali iz osvete za prethodno ubijeno srpsko stanovništvo u okolini Bratunca, a ne iz navodne želje za sistematskim uništenjem muslimanskog stanovništva – kaže Lukić.
Što se tiče navodnog genocida u Prijedoru, Lukić objašnjava da je u aprilu 1992. godine, Vojska RS tražila od stanovništva da preda oružje. Kada se oružje predavalo, došlo je do sukoba, posle kojeg su mnogi stanovnici ovog područja odvedeni u logore Trnopolje, Omarska i Keratem.
Odbrana Mladića tvrdi da je problem u ovom delu optužnice to što je tužilaštvo uzelo kao relevantno veštačenje Međunarodne organizacije za ekshumaciju i identifikaciju (ICMP). Naime, Lukić objašnjava da ova organizacija ne može da utvrđuje uzrok smrti, već samo da identifikuje stradale.
Dodik: Nisam protiv nezavisnosti Kosova, to je na Beogradu
Blokada institucija BiH kao odgovor Izetbegoviću?
RS : 29.070 srpskih žrtava rata u BiH od 1991- 95
Ivanić: Štrpci i Rudo – dve sporne tačke na granici Srbije i BiH/Dodik: Srbija i RS su jedno, manje je važno gde je granica
Skupština RS stavila van snage odluku o referendumu
Hoće li BiH i Srbija razmijeniti teritoriju?
Dodik pozvao na novu odluku o referendumu
Hvatanje voznog reda
RS u izveštaju SBUN: SDA pretvara BIH u utočište džihadista
Morbile prete i RS!
Autoput do Sarajeva: Konsenzus povezuje Tuzlu i Bijeljinu
Odbačena krivična prijava Majki Srebrenice protiv Milorada Dodika/Dodik: Ovo nije sultanat, niti će ikada biti
Parlament RS usvojio Rezoluciju o vojnoj neutralnosti/Salkić: Odluka je neustavna
Dodikov vojni model neutralnosti
Dodik traži produženje roka za održavanje referenduma
Od EBRD za auto-put kroz Srpsku 70 miliona KM
|
