|
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević, zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma prošle su 22 godine. Mišljenja o njemu su podeljena.
I gosti N1 imaju različite poglede - dok jedni smatraju da je ispunio svoju misiju, drugi navode da ga treba doživljavati kao krovni mirovni dokument i za budućnost.
Miro Lazović, bivši predsednik Skupštine RBiH, kaže da je najveća uloga Dejtonskog sporazuma prestanak rata. Ocenjuje da je realizacija imala uspone i padove, a da su padovi uvek bili vidljivi kad je oslabila uloga međunarodne zajednice, naročito visokog predstavnika, odnosno kad je međunarodna zajednica "teren" prepustila domaćim političarima.
Lazović smatra da je današnja BIH razapeta država između Brisela i dejtonskih okova.
Nikola Šainović, bivši premijer Srbije i potpredsednik Vlade SRJ, kaže da se za Srbiju može reći da je u potpunosti ispoštovala sve odredbe Dejtonskog sporazuma. "Dejtonski sporazum nije događaj koji se desio u jednom danu, u pitanju je proces koji je trajao godinu dana", podseća. Kako je istakao, prethodio mu je Vašingtonski sporazum, koji je bosanskohercegovačke i hrvatske snage objedinio i pripremio Oluju.
"Nije Dejtonski sporazum završio rat - rat je završen Olujom čije posledice znamo", dodao je.
Šainović navodi da je Dejton "arhitektura za mir" i da na njega tako treba gledati, iako njime nisu bile zadovoljne sve strane, i tokom stavljanja parafa.
"Arhitekturu Dejtona je napisao Vašington i podržao Oluju ne samo simbolično nego i svojim avionima... Mi danas treba da prihvatimo i da gledamo na Dejton kao na krovni mirovni dokument za budućnost", naveo je Šainović.
Lazić je, komentarišući Vašingtonski sporazum, naveo da je postojao plan SAD da postoji federacija, a da se kasnije u nju ugura i srpska teritorija, što se u drugoj fazi nije desilo, jer se formirala RS. Šainović kaže da veruje da im je to bilo rečeno, ali da je to bilo isključivo u funkciji potpisivanja sporazuma.
Lazić je mišljenja da Dejtonski sporazum ne može da bude "krov". On je završio svoju istorijsku misiju i treba da ostane kao istorijski dokument, dodaje.
Šainović kaže da saradnjom političara iz BiH, predstavnika sva tri naroda, i oba entiteta, treba jačati koheziju, a da ideja da će nam kuću bolje urediti neko van nje, dovodi da se pojedine stvari guraju pod tepih.
Lazić kaže da tog dijaloga nema zbog političkih interesa. Proces Dejtonskog sporazuma se podrazumeva kao švedski sto sa kog političari uzimaju šta žele. U tome je naročito istakao "ulogu" predsednika RS Milorada Dodika, koji negira državu BiH. Vučiću se ne može aplaudirati u Sarajevu, dok ćuti kad pored njega Dodik negira državu BiH, dodao je.
Ako uzmete samo jednog političara za metu problema, ova druga strana vam vrati isto, kaže na to Šainović.
Ono što radi Vučić je značajno, jer pored stabilizacije BiH važno je da stabilizujemo ceo region, naveo je.
Poručio bih velikim silama da vode računa kako utiču na proces koji je sada u toku - briselski sporazum, dodaje Šainović. On kaže da rezultat tih procesa mora da bude stabilizacija Balkana.
Smatra da treba da se poštuju tekovine Dejtona jer je doneo 22 godina mira, i da ne treba tražiti pukotine.
"Dejtonska država može da funkcioniše, ako je to prioritet da funkcioniše", rekao je navodeći kao takav primer SFRJ. Umesto traženja čarobnog štapića sa strane, treba uložiti trud za fukcionisanje onako kako je BiH Dejtonom stvorena, mišljenja je.
Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač kaže da se u hrvatskoj dosta frustrirani time što BiH ne napreduje u onoj meri u kojoj bi morala da napreduje. BiH je na dnu lestvice po razvijenosti na evropskom kontinentu, Hrvatska želi da BiH funkcioniše kao efikasna država, da se dogodi napredak i blagostanje, naveo je.
Kovač kaže da treba biti pragmatičan i menjati stvari koje se mogu promeniti, a one ostale - kad se steknu uslovi za to.
Treba ići korak po korak, i mora da funkcioniše pravna država - one države u kojima je funkcionisala pravna država, napredovale su i privredno, naveo je Kovač.
Osvrnuo se na Aneks 4 koji se tiče Ustava BiH i dodao da su sve strane potpisnice dužne da podstiču poštovanje Ustava. Naveo je da pravna država mora poštovati odluke Ustavnog suda i da treba podsticati predstavnike sva tri naroda da poštuju Ustav, koji prema Dejtonu, cementira poredak BiH.
Hrvati su nezadovoljni svojim položajem u izbornom procesu, treba da dođe do promene izbornog zakona pre izbora iduće godine, jer će to jamčiti jednakost u izbornom procesu, naveo je.
Lazić kaže da aneks 4 mirovnog sporazuma - sadašnji Ustav - vrvi od diskriminatornih odredbi. Sa njim se ne može u evrointegracije, naveo je govoreći pre svega o izbornom procesu.
Uvek kada su američka administracija i Evropa bile aktivnije, uvek se išlo napred, naveo je Lazić, konstatujući da su lokalnim političarima interesi različiti.
Srbija i Kina imaju projekte vredne 6 milijardi evra
I posle Haga... "Hag"
Brnabić za "Fajnenšel tajms": Od Srbije ne treba tražiti da bira između Zapada i Rusije
Opozicija o izborima: Strani faktor ili zamajavanje građana
Vučić: Beogradski izbori u martu, parlamentarni kada bude vreme
Vučić: Srbija bez pravno-obavezujućeg dokumenta sa Kosovom ne može u EU
Poglavlja 23, 24 i 35 ključna za tempo pregovora sa EU
Vučić: Srbiju čeka težak period u odnosu sa Kosovom
Vučić: Dalekosežne posledice Izetbegovićeve izjave/Izetbegović: Tanjug plasirao lažnu vest i izvrće činjenice/Dragan Čović: Ne trebaju nam izjave poput Izetbegovićeve
Uslovne kazne za paljenje ambasade SAD u Beogradu
Brnabić: Možda proveriti volju građana pre ustavnih promena
Han: Zemlje Zapadnog Balkana da ne leže na lovorikama
Vučić: Odluka o izborima sledeće subote/Zorana Mihajlović: Dva razloga za vanredne parlamentarne izbore
Popović: Navodi KRIK-a politički napad na mene, Vučića i Vladu Srbije
Brnabić: Konačno investiramo u mnogo dinamičniji razvoj
|
