|
Kada sam prvi put ugledala polarnu svetlost, shvatila sam zašto su Norvežani izmislili trolove, jer pod aurorom na nebu, svaka fantazija deluje moguće. Ovako govori 36-godišnja Šapčanka Tatjana Živković Hansen, koja već deceniju i po živi u Norveškoj. Tamo je otišla kao fizičar istraživač, a sada radi kao naučnik na projektima predviđanja havarija.
Kao student Prirodno-matematičkog fakulteta, sa prosekom iznad devet, na smeru teorijske i eksperimentalne fizike, Tatjana se obrela u gradu Trumsu na severu Norveške, gde joj je živeo rođak. Tamo je magistrirala na kosmičkoj fizici i ubrzo završila i doktorske studije. Udala se za Norvežanina, pa je zbog porodice, ali i fascinacije Severom, ostala da živi daleko od Srbije.
- Lakše sam se privikla na polarnu noć, tokom koje sunca nema po četiri meseca, nego na kulturu vikinga - otkriva nam Tatjana. - Ranije, kada bih odvodila decu u vrtić, često sam žurila da ne zakasnim na posao. A, onda sam shvatila da Norvežani radije tolerišu kašnjenje nego pokazivanje stresa pred decom. Zbog tih i drugih kulturoloških razlika trebalo mi je vremena da steknem prijatelje u novoj zemlji.
Doktorka fizike kaže da su Norvežani veoma privrženi porodici, pa svaki slobodan trenutak provode sa decom ili se bave rekreacijom. Izvesno vreme je, kaže, dok je još upoznavala tu neobičnu zemlju, provela na arhipelagu Svalbard u blizini Severnog pola, gde je sa grupom naučnika tragala za formulom aurore na nebu. Potom se posvetila i proučavanju teorije haosa.
- Aurora je obično zelene boje i izgleda kao neka draperija u stalnom pokretu, a najlepše se vidi kada su noći vedre i kada je veoma hladno - objašnjava Tatjana. - Ali i teorija haosa ima svoje draži. Znate za takozvani efekat leptira koji kaže da bi, ako bi zalepršao krilima u Pekingu, u Njujorku mogao nastati tornado.
Naučnici novog kova veruju da, čak i nešto sasvim zanemarljivo poput zamaha leptirovih krila, može da uzrokuje tornado na drugom kraju sveta. Za očiglednu metaforu je zaslužan meteorolog Edvard Norton Lorens, koji je proučavao promene u atmosferi u potrazi za nepogrešivim načinom predviđanja vremenskih prilika.
A, gde je ovde Tatjanina uloga? Moderni fizičari sve se češće opredeljuju za analizu podataka, predviđajući tako neke buduće trendove. Ova izvanredna Šapčanka, već tri godine radi u Oslu kao naučnica u tamošnjem centru, baratajući sa neverovatno mnogo različitih podataka. A, tom statistikom i programiranjem, ona uči kompjuter da uoči nepravilnosti i predvidi nevolju.
- Podatke koji stižu sa senzora postavljenih na različitim lokacijama, poput naftnih platformi ili vetrenjača, raslojavam i analiziram. Zadatak mi je da shvatim šta je kompjuter obradio, da bih mašinu, praktično rečeno, mogla da naučim da ubuduće sama predvidi kada će da se dogodi eventualni problem. Ovo je način da se neke havarije predvide i po nekoliko meseci unapred - “prevodi” naša sagovornica sa jezika nauke.
PORODIČNO U “PARKU NAUKE”
Tatjana Živković Hansen često dolazi u rodni grad, uprkos velikoj razdaljini. Sa njom su 38-godišnji suprug Jun-Are Hansen i sinovi Adrijan i Stevan, koji imaju sedam i četiri godine. Deca govore srpski, pa su i tatu naučili. Ovu zanimljivu porodicu sreli smo u poseti ovdašnjem “Parku nauke”, otvorenom u saradnji sa Institutom za fiziku i Društvom fizičara Srbije.
novosti.rs
|
