|
Srbiji ne preti opasnost od malih boginja, mada može doći do sporadičnih slučajeva obolevanja u pojedinim okruzima. Ministarstvo zdravlja iz dana u dan prati stanje epidemije u Rumuniji, gde je obolelo više od 3.000 građana, i odakle se zaraza proširila i na Mađarsku.
Ovo je glavna poruka dr Berislava Vekića, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja. Kako je objasnio na konferenciji za novinare održanoj u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, stanje na tromeđi sa Mađarskom i Rumunijom posledica je nevakcinisanja dovoljnog procenta stanovništva tih zemalja vakcinom protiv malih boginja.
Primarijus dr Verica Jovanović, vršilac dužnosti direktora Instituta „Batut”, još jednom je ukazala da je vakcinacija protiv malih boginja jedina i neophodna mera zaštite.
– Vakcina je besplatna i dostupna u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji – poručila je dr Jovanović, demantujući da vakcine MMR nema dovoljno.
U Srbiji su slučajevi obolevanja od malih boginja poslednji put registrovani u rasinskom okrugu 15. februara ove godine, rečeno je juče u „Batutu”. Na taj način je odgovoreno na pojedine nezvanične informacije na sajtovima i društvenim mrežama, da navodno ima odeljenja u kojima je od malih boginja obolelo i po sedmoro, osmoro đaka. Kako je objašnjeno, reč je o nerazlikovanju ovčijih i malih boginja.
Dr Vekić je podsetio da je u Srbiji 2015. donet Zakon o zaraznim bolestima, kojim je predviđena obavezna vakcinacija dece. MMR vakcina (kombinovano cepivo protiv malih boginja, zauški i rubeola) deci se daje u drugoj i sedmoj godini.
– To znači da dete ne može da bude upisano u školu, ako nije ispunjena ta zakonska obaveza – kazao je dr Vekić.
On je podsetio da je pre dve godine usvojen Zakon o zaraznim bolestima, koji predviđa da je vakcinacija obavezna i kojim su kazne za roditelje koji odbijaju da vakcinišu svoju decu povećane sa od 20.000 do 50.000 na 30.000 do 150.000 dinara.
– Do sada su lekari koji u zdravstvenim kartonima prate evidenciju vakcinisane dece, podneli 200 prijava protiv roditelja koji nisu svoju decu doveli na vakcinaciju – naveo je dr Vekić.
Na pitanje „Politike” da li to znači da deca koja nisu revakcinisana neće moći da budu upisana u prvi razred, državni sekretar nije odgovorio direktno, ali je pojasnio da su dosadašnje sporne situacije sa roditeljima uspešno prevaziđene, tako što im je predočen značaj vakcinacije. Potvrdio je da su sva ta deca na posletku i vakcinisana.
Prema podacima dr Dragane Dimitrijević, epidemiologa Instituta „Batut” u Srbiji je tokom 2016. MMR vakcinu primilo 81 odsto dvogodišnjaka – u Vojvodini 89, a u centralnoj Srbiji 78,2 odsto. Procenat revakcinisanih sedmogodišnjaka je bio 91,1 odsto.
Doktorka Dimitrijeviće je poručila da i ako bi u Srbiju pristigla zaražena osoba iz Rumunije ili Mađarske, ne bi došlo do širenja malih boginja, jer je u područjima koja se graniče sa ovim državama imunološki bedem postojan: u srednjobanatskom i južnobanatskom okrugu vakcinisano je 95 odsto i više dece.
Tako dobrim podacima nažalost ne možemo da se pohvalimo u glavnom gradu, ukazala je epidemiolog dr Ivana Begović Lazarević iz Zavoda za javno zdravlje Beograda: samo 65 odsto dvogodišnjaka primilo je MMR vakcinu, ali je zato procenat vakcinisane dece pred polazak u prvi razred skoro za trećinu veći – 91 odsto. Ove godine nije bilo prijavljenih slučajeva obolevanja od malih boginja, ali su zabeležena dva sumnjiva slučaja koji su lekari prijavili. Lane je 77 odsto dece u drugoj godini primilo ovu vakcinu, a tokom 2016. u Beogradu je laboratorijski potvrđen samo jedan slučaj morbila, a zaraza se nije širila.
Predstavnica Svetske zdravstvene organizacije Perile Jorgensen najavila je da će ova organizacija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom „Batut” pokrenuti istraživanje kako bi se ustanovilo u kojim grupama je nizak stepen vakcinacije i koji su razlozi za to, da se u vezi sa tim ne bi dalje spekulisalo.
„Klizni” kalendar vakcinisanja
Na pitanje „Politike” da li podatak da MMR vakcinu u sedmoj godini primi čak trećina dece više nego u drugoj godini može da ukaže na svojevrsno taktiziranje roditelja, nije bilo preciznog odgovora da je takav trend primećen. Mnoge mame i tate u strahu od autizma, čiji se prvi simptomi pojavljuju kod dece u drugoj godini i poklapaju sa vremenom kada se daje prva doza MMR vakcina, izbegavaju vakcinisanje svojih dvogodišnjaka po obaveznom kalendaru, ali pred polazak u školu, svoje sedmogodišnjake, ipak, vakcinišu.
– Ne treba dovoditi u vezu pojavu autizma sa prvom dozom MMR vakcine. Stručna medicinska javnost, jedino relevantna u ovom slučaju, kategorična je u tvrdnji da između ove vakcine i pojave autizma ne postoji uzročno-posledična sprega – navela je dr Verica Jovanović.
Kako prepoznati male boginje
*U prvoj fazi kod obolelog se mogu javiti suzenje očiju, grebanje u grlu, skok temperature, mučnina i glavobolja
*Za drugi stadijum je karakterističan osip, prvo na vratu i licu, a zatim po trupu i nogama. Temperatura raste i do 40 stepeni
* Osip traje tri do pet dana, a inkubacija bolesti – vreme od infekcije do izbijanja simptoma – može da traje između 10 i 15 dana
|
