|
Oko 10.000 učenika završnih razreda srednjih škola širom sveta, imaće priliku da jedan dan provedu sa naučnicima iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), slušaju predavanja, učestvuju u eksperimentima i razmenjuju iskustva sa vršnjacima iz 50 zemalja. U CERN-ovom masterklasu koji će trajati do 11. aprila, učestvuje 200 naučnih institucija, a u Srbiji će biti organizovan u četiri grada: Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
Premijera je sutra na departmanu za fiziku u Novom Sadu, od 9.30 do 17.00 časova, a nakon toga u ponedeljak u Beogradu, na Fizičkom fakultetu. Sledeći čas je 16. marta na Institutu za fiziku Univerziteta u Kragujevcu, a dan kasnije će u ovom programu učestvovati srednjoškolci iz Niša, na departmanu za fiziku tamošnjeg univerziteta.
– Prvi deo programa obuhvata predavanja naučnika iz CERN-a o teorijskim i eksperimentalnim aspektima elementarnih čestica i njihovih interakcija. U drugom delu, maturanti će učestvovati u vežbama na osnovu eksperimenata u CERN-u. Na kraju će iz svake zemlje u kojoj se toga dana održava čas, biti delegiran po jedan učenik, koji će prezentovati rad svojih vršnjaka putem video konferencije na engleskom jeziku – kaže za naš list dr Jovana Nikolov, docent na katedri za nuklearnu fiziku novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.
Primera radi, uz đake iz Novog Sada, međunarodni čas će držati i njihovi vršnjaci iz Belgije, Holandije i Poljske.
Poslednji deo programa će sigurno biti najzanimljiviji učenicima, jer će imati priliku da putem video konferencije zavire u sam CERN koji je smešten u blizini Ženeve, „obiđu“ eksperiment ATLAS i potavljaju pitanja istraživačima koji u ovom najvećem naučnom poduhvatu na svetu pokušavaju da otkriju najveće tajne nauke. Biće organizovan i kviz iz pređenog gradiva, koje đaci uče u četvrtoj godini srednje škole.
Na naše pitanje kako su fakulteti birali đake koji će prisustvovati ovim časovima, naša sagovornica odgovara da su se učenici prijavljivali onlajn, gledao se njihov uspeh tokom školovanja i nagrade na takmičenjima, ali je ipak bila presudna motivacija sa kojom su se prijavili za CERN-ov masterklas. Đaci su mogli da napišu prvu i drugu želju kada je u pitanju grad u kojem žele da učestvuju u programu.
Svaki grad je dobio određenu kvotu učenika, u zavisnosti od tehničke opremljenosti fakulteta. Kako objašnjava dr Nikolov, u Novom Sadu će tokom uvodnog dela, odnosno predavanja, moći da prisustvuje veći broj đaka, ali u epserimentalnom delu između 20 i 30 (zavisi od broja kompjutera na fakultetima i institutima koji učestvuju u ovom programu).
Ona kaže da se CERN-ov masterklas u Novom Sadu organizuje po šesti put, prošle godine su se uključili i Niš i Kragujevac, tako da im je ovo drugo učešće, dok je Beograd najduže u ovom programu.
Džinovski nadzemni i podzemni kompleks
U CERN-u je izgrađen najgrandiozniji akcelerator (LHC), odnosno Veliki hadronski sudarač, u čijim su podzemnim hodnicima, na dubini od više od sto metara, dugačkim 27 kilometara, smeštene najsavršenije osmatračke sprave za ubrzavanje i sudaranje protona. „Veliki razbijač”, u slobodnom prevodu, može se uporediti s džinovskim mikroskopom u kojem se kroz četiti detektora – naše elektronske oči – „viri” u sastav subatomskih čestica, toliko stisnutim da razmaci među njima među ne prelaze jedan femtometar (bilijarditi deo metra).
Inače, čitav naučni kompleks CERN-a se sastoji od velikog broja zgrada, koje iznad zemlje prate prečnik Velikog sudarača hadrona i koji se prostire na teritoriji Švajcarske i Francuske.
Stotinu Srba među 15.000 najumnijih glava
U CERN-u radi gotovo stotinu naučnika iz Srbije: neki od njih su angažovani za stalno, a drugi povremeno dolaze u ovaj najveći svetski centar za nuklearna istraživanja. Misteriju univerzuma, Velikog praska, antimaterije i tamne materija, u CERN-u pokušava da otkrije više do 15.000 najumnijih glava iz celog sveta, od kojih je oko 3.500 stalno zaposleno.
Naši naučnici iz beogradskih Instituta za fiziku i Fizičkog fakulteta, Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i novosadskog PMF-a, učestvuju u tri eksperimenta: ATLAS, CMS i IZOLDA. Oni su bili i deo tima naučnika koji su dobili Nobelovu nagradu za otkriće Higsov bozona, odnosno tzv. božje čestice.
Među 12 zemalja osnivača CERN-a 1954. godine bila je i Jugoslavija, a Srbija se zvanično vratila krajem 2011. godine. Ovde se govori 50 jezika, u ekspermentima učestvuje više od 500 svetskih univerziteta, a godišnje CERN obiđe 30.000 posetilaca.
politika.rs
|
