|
Rasprava je organizovana sa ciljem da se predstave rezultati istraživanja, kako bi se doneli naučno zasnovani zaključci o postojanju ili nepostojanju povezanosti između povećanog broja obolelih od malignih oboljenja u Srbiji, rekao je prof. dr Dragan Veselinović, član Akademijskog odbora SANU „Čovek i životna sredina" i predsednik Sekcije za nejonizujuća zračenja, njihovo delovanje i primenu Društva fizikohemičara Srbije.
„Imamo statistički značajno povećanje obolelih od malignih bolesti od 2006. do 2009. godine - 5.000 obolelih više u odnosu na period od 2002. do 2005. godine. I broj umrlih je veći za više od 5.000", rekla je profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Danica Grujičić.
Podaci Zavoda za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut" za 2014. godinu pokazuju da je u Srbiji (bez Kosova i Metohije) od malignih bolesti obolelo 35.319 osoba, ili 490 na sto hiljada stanovnika.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2014. godini bilo je četrnaest miliona obolelih, ili 290 na sto hiljada. Naročito se povećao broj obolelih od limfoma i leukemije (više od 136%), a to su bolesti povezane sa kostnom (koštanom) srži, koja je najosetljivija na zračenje, rečeno je na skupu.
Opasnost, ali ne zbog zračenja
Premda Agencija za jonizujuće zračenje tvrdi da nema više povišenog zračenja na mestima gde su padali projektili, profesorka Grujičić smatra da je šteta nanesena kada je eksplodirao projektil sa osiromašenim uranijumom: „Oslobođen je aerosol sa alfa česticama, koji je svako od nas mogao da udahne". Udahnute alfa čestice ili unesene u organizam putem hrane ili vode, ostavljaju trajne posledice na zdravlje.
Na skupu je osim o medicinskim aspektima NATO bombardovanja Srbije (1999), bilo reči i o dekontaminaciji, posledicama dejstva organskih zagađivača, kao i fizičkohemijskim i ekološkim aspektima dejstva municije sa osiromašenim uranijumom. Na skupu je odabrana Komisija koja će definisati zaključke o zagađenju i postupcima zaštite navedenim na raspravi.
Upoznajte (osiromašeni) uranijum
Uranijum je metal srebrnosive boje, veoma velike gustine. Prirodni uranijum može se naći u stenama, zemlji, vodi, u živom svetu. Njegova radioaktivnost je slaba, što znači da ne može zračenjem da izazove problem. Međutim, ako se unese u organizam udisanjem ili preko hrane i vode za piće, može da izazove promene na nivou gena i kancerogenezu.
Uranijum se raspada uglavnom emisijom alfa čestica u niz veoma radioaktivnih izotopa torijuma, radijuma, radona i polonijuma.
Osiromašeni uranijum nastaje kao otpadni proizvod pri obogaćivanju uranijuma za upotrebu u nuklearnim elektranama. Osiromašeni uranijum se koristi za naoružanje zbog izuzetno velike gustine. Projektili sa njim upotrebljavaju se za probijanje oklopnih vozila, kao i bunkera.
|
