|
Otvarajući Konferenciju, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović iznela je podatak da je šteta usled klimatskih promena u Srbiji od 2000. godine do danas, uključujući ekstremnu sušu iz 2012. i poplave iz 2014. godine, procenjena na pet milijardi evra. Ona je istakla da će taj problem postati sve veći i da je nužan multisektorski pristup u njegovom rešavanju.
„Svesni smo da ne možemo da ostvarimo ciljeve u zaštiti životne sredine ukoliko se svi ne angažujemo i ne postoji država koja može da obezbedi dovoljno novca, ukoliko sami građani ne daju svoj doprinos očuvanju životne sredine. Nama je potrebna saradnja i sa civilnim društvom i sa naukom, a pre svega nam treba obrazovanje o potrebi zaštite životne sredine", poručila je državna sekretarka Božović.
Posebno se osvrnula na potrebu menjanja kaznene politike koja je sada loša i ne daje dobar učinak.
Za docentkinju dr Mirjanu Drenovak-Ivanović, koja je član pregovaračkog tima za vođenje pregovara o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, Poglavlje 27, Evropska unija je lider u borbi protiv klimatskih promena. Među prvih deset prioriteta EU u oblasti zaštite životne sredine uvrštene su klimatske promene.
„Trećina propisa koji treba da se usklade sa EU pripada oblasti životne sredine i potrebni su nam eksperti za ekološko pravo", rekla je docentkinja Drenovak- Ivanović, naglašavajući da mi „nikako ne uspevamo da prevaziđemo razliku između propisa i njihove primene, kao da smo osuđeni na večno ponavljanje istog".
Klimatske promene utiču na svako živo biće
Akademik prof. dr Ljubiša Adamović izrazio je bojazan da ćemo u bliskoj budućnosti doći u situaciju da nemamo dovoljno vode i plodnog zemljišta za proizvodnju hrane i da ćemo morati da ih, kako je rekao, kupujemo od stranaca koji postaju vlasnici naših resursa. „Upravo su voda i proizvodnja hrane ugroženi klimatskim promenama, a mi ćemo ostati bez kontrole nad njima", rekao je dr Adamović.
Direktorka Svetskog fonda za zaštitu prirode u Srbiji Duška Dimović ukazala je na to da ne postoji živo biće na koje klimatske promene ne utiču. Nagle promene temperature sve su teža prepreka za prilagođavanje i opstanak biljnog i životinjskog sveta. Zato je jedan od najvećih izazova savremenog sveta ‒ kako da ublaži klimatske promene i da im se prilagodi.
I najmanja promena u prirodi dovodi do poremećaja ekosistema. Kod morskih kornjača, kada je toplije, izleže se više ženki, a kada je hladnije, više mužjaka. Ta prirodna ravnoteža narušava se otopljavanjem. Problem ne uključuje samo populaciju kornjača, već sa sobom povlači i druge učesnike u lancu ishrane. Slično je i kod nas kad se smanji populacija žaba ‒ namnože se komarci koje one jedu.
„Odgovorne kompanije nastoje da smanje emisije štetnih gasova i da kroz energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih resursa manje štete prirodi", podsetila je gospođa Dimović. Ona je iznela i podatak da u Holandiji svi vozovi koriste energiju vetra, da firma IKEA od svojih dobavljača traži da troše manje goriva i samim tim manje zagađuju okolinu. Svetski fond za zaštitu prirode sarađuje i sa Crvenim krstom jer je deo ljudske populacije ugrožen nedostatkom hrane i treba je distribuirati do korisnika. Procene su da će zbog klimatskih promena čovečanstvo za 50 godina imati za 40 odsto manje hrane nego danas. Zbog navedenih problema potrebna nam je nacionalna strategija za adaptaciju i odgovarajuće ekološko zakonodavstvo.
Učesnici Konferencije su zaključili da je očuvanje životne sredine preduslov kvalitetnijeg života, ali da nam loš standard i nedostatak novca stoje kao ozbiljna prepreka ka ostvarenju cilja, kao i da su siromašne zemlje ugroženije klimatskim promenama od razvijenih.
|
