|
U Odeljenju za DNK analizu, u kojem radi 14 ljudi, od kojih je osam veštaka - DNK analitičara, tragovi dostavljeni sa lica mesta najpre se vizuelno pregledaju, kako bi se uočio neki biološki trag.
DNK molekul, objašnjava glavni veštak Odeljenja za DNK analizu Anđelka Vučetić Dragović, nalazi se u ćelijama živih organizama i svuda gde ima živih ćelija iz njih se može izvući DNK molekul.
„Jedna dlaka je dovoljna. Dovoljno je da kinete, da se počešete, da nešto dodirnete i ostavite epitelne ćelije koje nisu vidljive golim okom, iz veoma male količine bilo kog biološkog materijala, možete dobiti uzorak. Zato strogo vodimo računa o sterilnim uslovima u kojima radimo, jer dovoljno je samo da neko slučajno pipne sto na kom radi, da ostavi svoj biološki materijal“, objasnila je Anđelka Vučetić Dragović.
Prema njenim rečima, kada je o samoj DNK analizi reč, najpre se izoluje DNK molekul iz ćelije, to jest 15 delova tog molekula i deo koji određuje pol. To, međutim, nisu informativni delovi DNK molekula i oni ne daju nikakvu drugu informaciju, osim identifikacije.
„Ne možete da saznate da li neko boluje od nečega, da li ima neke nasledne bolesti. Na osnovu ovakve vrste analize samo možete da identifikujete određenu osobu, da kažete da li je ona ostavila svoj biološki materijal na mestu izvršenja krivičnog dela, ili tog biološkog materijala tu nema“, objašnjava glavni veštak.
DNK analiza nikada ne potvrđuje stopostotno, već se sa velikom sigurnošću može reći da je „taj i taj ostavio svoj biološki materijal“.
Anđelka Vučetić Dragović za Tanjug objašnjava da je DNK analiza uporedna metoda i da DNK profil sam po sebi ne znači mnogo, ukoliko nema sa čim da se uporedi.
Međutim, kada postoji profil osumnjičenog i profil sa lica mesta, može da se ustanovi da li se oni poklapaju, kaže glavni veštak, ali dodaje da je problem što jedinstveni nacionalni DNK registar u Srbiji još ne postoji, jer ne postoji ni zakon o nacionalnom registru.
Anđelka Vučetić Dragović, međutim, podseća da je zakon u fazi nacrta, da je prošao javnu raspravu i da se očekuje da bude donet ove godine.
Trenutno, dodaje ona, svaka laboratorija koja se bavi ovom vrstom analize ima svoj registar, u kome se nalazi spisak osoba čiji je profil dostavljen toj laboratoriji.
U registru su inače, kako navodi, zavedeni samo osumnjičeni, oštećeni ili oni koji hoće da daju svoj bris kako bi bili eliminisani iz grupe osumnjičenih, pa laboratorija ima samo DNK profile osoba koje se vezuju za neki predmet i kojima je u forenzičkoj registraciji uzet bukalni bris.
Članica Evropske forenzičke mreže instituta
Kako navodi Anđelka Vučetić Dragović, u ovu laboratoriju, koja je inače počela da radi 2006. godine, i Srbija i EU uložile su mnogo novca i ova ustanova tada je postala članica Evropske forenzičke mreže instituta, što znači da prati sve novine i pojave u forenzici i u skladu sa tim, unapređuje opremu i metode koje se koriste u Evropi.
Prema rečima veštaka za otiske Odseka za registraciju i identifikaciju lica Andrije Petrovića, njegov Odsek na osnovu pronađenog otiska dokazuje prisustvo neke osobe na nekom mestu, ali ne i da li je „neko nekoga ubio, ili je nešto ukrao“.
Otisci poznatih lica ubacuju se u bazu, kao i tragovi pronađeni na licu mesta i za svaki objekat koji se ubaci u bazu podataka.
Baza je, objašnjava, podeljena na nekoliko segmenata - baza registrovanih počinilaca krivičnih dela, kroz koju mogu da se proveravaju tragovi, baza registrovanih lica kroz koju se utvrđuje identitet. Prema Petrovićevim rečima, po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, njihovi otisci ne smeju se koristiti ni za šta drugo, osim za utvrđivanje identiteta.
Otisak prsta potvrđuje prisustvo, ne i da je neko kriv za određeno delo
„Ako nam posredstvom Interpola, recimo, nemačka policija dostavi otisak za koji smatraju da potiče sa naše teritorije i traže da to utvrdimo, u tom slučaju otiske možemo da propustimo kroz bazu otisaka uzetih iz biometrijskih dokumenata - ličnih karata i pasoša. U svakom drugom slučaju, ne smemo to da radimo“, istakao je Petrović.
U okviru Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Srbije (NKTC-a) nalazi se i više laboratorija koje su opremljene najsavremenijim aparatima i uređajima uz pomoć kojih se obavlja veliki broj DNK, sudsko medicinskih, bioloških, toksikoloških, balističkih forenzičkih analiza i veštačenja, kao i veštačenja požara, eksplozija i havarija, dokumenata i rukopisa, glasa i audio zapisa.
DNK nije jedinstven!
Zanimljivo je da je DNK molekul jedinstven za svaku osobu, osim kod jednojajčanih blizanaca, koji imaju identičan genetski materijal, te se DNK analizom ne može identifikovati o kom jednojajčanom blizancu je reč, samo može da se kaže da je jedan od njih, a onda, kaže Vučetić Dragović, „tu priču završava otisak prsta, koji je jedinstven za svaku osobu“.
Stroga pravila ponašanja zbog opasnosti od kontaminacije
Uzorci čistog DNK molekula se čuvaju u adekvatnim uslovima, pa u slučaju da neko zatraži dodatno veštačenje ili ponovo hoće da pokrene predmet, oni su uvek dostupni.
Ulazak u laboratoriju podrazumeva da svako mora imati na sebi mantil, sterilne navlake preko obuće, kao i bukalni bris-bris sa unutrašnje strane sluznice obraza. Pravila nalažu da ko god uđe u laboratoriju mora da ostavi bukalni bris, radi eliminacije, ako se pojavi neki nepoznati profil za koji se sumnja da je kontaminiran.
|
