|
Kada se predsedništvo Srbije bude preselilo u zgradu nekadašnjeg SIV-a (Palata "Srbija"), zdanje na Andrićevom vencu trebalo bi da pripadne nekom od prestoničkih muzeja, kako je to u predizbornoj kampanji najavio novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić. Pod svodovima zgrade koju je kao Novi dvor dinastije Karađorđević (zidan od 1911. do 1922. godine) projektovao arhitekta Stojan Titelbah (1877-1916), već su bili Muzej kneza Pavla (1935-1944) i kasnije Muzej umetnosti, a zbog izuzetnog istorijskog i umetničkog značaja i samo zdanje proglašeno je spomenikom kulture.
- Na tom mestu se posle 1860. godine nalazio dvor sazidan za potrebe kneza Mihaila - priča, za "Novosti", istoričar dr Dušica Bojić, direktor Istorijskog muzeja Srbije. - Kada je knez Mihailo ubijen, zgradu, rađenu u klasicističkom stilu, čiji je projektant bio tada značajni arhitekta Kosta Šreplović, koristila su ministarstva. Srušena je kada je počeo da se pravi Novi dvor Karađorđevića, jer se smatralo da je treba ukloniti zbog skučenosti prostora i sazidati jednu ovako prelepu građevinu, koja je po obimu relativno mala, ali izuzetno značajna.
- Posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u zdanje su se uselili republički organi - Izvršno veće, Skupština, a zatim i Predsedništvo - nastavlja direktorka muzeja koji je u neposrednom komšiluku, na Trgu Nikole Pašića, a od svog osnivanja nikada nije imao mesto u kojem bi mogao da izloži stalnu postavku.
- Ukoliko bi slučajno IMS bio muzej odabran da dobije zgradu Predsedništva, bili bismo prezadovoljni zato što bismo u njoj mogli na pravi način da predstavimo istoriju srpskog identiteta - tvrdi Dušica Bojić. - Kao muzej smo spremni i stručni da uradimo jednu reprezentativnu, stalnu postavku srpskog tla i državnosti. Zgrada dvora može tako da bude i pravi identitet IMS i simbol nacije.
Od eksponata koji bi iz zbirki IMS mogli u toj postavci da svedoče o našem trajanju na ovim prostorima su i pečat kneza Strojimira s polovine 9. veka, inače prvi srpski originalni artefakt, ali i insignije Karađorđevića i sve drugo što bi označavalo postojanje srpske države, od prednemanjićkog perioda, Nemanjića, Obrenovića, Karađorđevića, do sadašnjih dana, navodi sagovornica.
IMS je osnovan u jednoj kancelariji, na adresi Terazije 10, koja se posle proširila na tri prostorije, a potom je dugo menjao prebivalište, dok 2006. nije dobio deo prostora u zgradi na Trgu Nikole Pašića. Trenutno se nalazi na tri adrese: na Trgu su izložbeni prostor (dve adaptirane sale i jedna koja se koristi za postavke, ali je u lošem stanju), depoi, sekretarijat, finansije, direktor i odeljenje za zaštitu, u Jakšićevoj ulici su kustosi odvojeni od svojih zbirki, njih 20, a u Konaku kneza Miloša je depadans, sa postavkama "Eto mene, eto vas" i "Srbija u 19. veku".
- Ako bi zgrada Predsedništva eventualno bila dodeljena IMS, prostor u kome smo sada mogli bismo da koristimo za fondove, legate, tematske postavke, ili gostujuće inostrane izložbe - tvrdi Dušica Bojić. - Bilo bi veoma korisno, koliko za državu, toliko i za kulutru, da IMS ima stalnu postavku u tako reprezentativnom objektu, koji bi i sam bio eksponat.
POTEZ ZNAČAJAN ZA KULTURU
Malo je reći da sam kao direktor Istorijskog muzeja Srbije oduševljena potezom predsedničkog kandidata, a sada već predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je u predizbornoj kampanji izašao sa idejom da se zgrada Predsedništva Srbije, nekadašnji novi dvor Karađorđevića, ponudi kao objekat koji bi nadalje bio kulturna institucija, i to muzej - ističe Dušica Bojić. - To je izuzetno značajno za srpsku kulturu i za dalji razvoj srpskog identiteta, jer bez obzira na to kom muzeju će ova zgrada biti opredeljena, smatram da je to potez i poduhvat decenije, ili stoleća.
novosti.rs
|
