|
Reč je o tehnologijama koje predstavljaju novost na svetskom nivou i razvijane su u poslednje tri godine. Institucije iz Srbije nastavljaju da ravnopravno učestvuju u njihovom razvoju sa partnerima iz Evropske unije. Nove tehnologije omogućavaju revolucionarni pomak u odnosu na dosadašnje mogućnosti. Zahvaljujući njima, gotovo je besplatan pristup opremi i softveru kojim se sprovodi masovna digitalizacija štampanih i rukom pisanih materijala. Tako je obezbeđena suštinska demokratizacija digitalizacije: izuzetno širokom krugu zainteresovanih (institucije, ali i korisnici) omogućeno je da učestvuju u procesu digitalizacije.
Na dve centralne nacionalne radionice ‒ u Beogradu i Novom Sadu ‒ nove tehnologije će predstaviti dr Ginter Milberger sa Univerziteta u Inzbruku. On vodi panevropski tim za razvoj novih tehnologija u digitalizaciji. Nova tehnološka osnova koja uključuje uređaj ScanTent, aplikaciju za mobilne telefone docScan i program Transkribus, razvijena je u okviru projekta Evropske komisije H2020 READ, u kome je učestvovala Univerzitetska biblioteka iz Beograda.
Nastavlja se rad na prvom Narodnom gramatičkom digitalnom rečniku srpskog jezika u otvorenom pristupu
Dom kulture Studentski grad i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković", pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja nastavljaju rad na izradi Narodnog gramatičkog digitalnog rečnika srpskog jezika u otvorenom pristupu na adresi http://lab.unilib.rs/. U utorak, 18. decembra, u biblioteci Doma kulture Studentski grad organizovani su stručni skup i radionica posvećena korišćenju platforme za izradu ove specifične jezičke infrastrukture. Sličan događaj najavljen je i za petak, 21. decembar, od 12 sati u Univerzitetskoj biblioteci. Stručnjaci ove dve ustanove predstavljaju svim zainteresovanima alat za izradu rečnika i način njegovog korišćenja. Detaljno se objašnjava i značaj ovog, zasad jedinstvenog kraudsorsing projekta kod nas u kome institucije omogućavaju platformu za masovan rad volontera, čime se obezbeđuje digitalna infrastruktura u javnom domenu.
„Jezička laboratorija plus" je digitalna platforma koju su u okviru projekta razvili stručnjaci Univerzitetske biblioteke iz Beograda, a koja omogućava masovni unos padežnih oblika jednine i množine imenica i široku dostupnost dobijenih rezultata u javnom domenu. Stotine saradnika angažovanih na dobrovoljnoj bazi unose materijal koji automatski postaje deo javnog domena i time dostupan svima onima koji žele da na osnovu njega razvijaju aplikacije, programe i alate za srpski jezik, a koji trenutno nedostaju ili nisu dostupni u javnom domenu. Projektom „Kraudsorsing Srbija: Narodna mudrost za bolje biblioteke" Ministarstva kulture i informisanja proširuje se baza volontera koji sarađuju na projektu, kao i opseg mogućnosti rada na projektu dodavanjem modula za množinu imenica.
Svi zainteresovani mogu doprineti izradi Narodnog gramatičkog digitalnog rečnika srpskog jezika u otvorenom pristupu i koristiti do sada ostvarene rezultate njegove izrade na adresi http://lab.unilib.rs/. Jednostavnom registracijom na platformi, volonteri stiču pravo da materijal unose po sopstvenom jezičkom nahođenju. Kontrola unetih materijala zasnovana je pre svega na principima statističkih pravila i procena urađenih u testnoj fazi izrade platforme, ali i na kontroli koju vrše bibliotekari ‒ stručnjaci.
Na ovaj način se pored važne jezičke infrastrukture dobija i vredan izvor za proučavanje živog srpskog jezika koji na raspolaganje lingvistima stavlja stotine hiljada unetih jezičkih oblika, što predstavlja svojevrstan presek stanja srpskog jezika u segmentu na koji se izrada rečnika odnosi.
Hidroelektrane smanjuju ekološku vrednost balkanskih reka
Evropska investiciona banka ulaže u vodni saobraćaj Srbije
Zapadni Balkan daleko od ciljeva Pariskog sporazuma o klimi
Svetska upotreba antibiotika raste, u Srbiji opala za trećinu
Na dijagnozu multiple skleroze čeka se 14 meseci
Ekologija – jedno od najskupljih poglavlja za pristupanje EU
Festival nauke – Zemlja budućnosti
Konferencija „CGA Belgrejd“ 16. i 17. novembra u Beogradu
IT sektor spas za privredu
Svetska elita astrofizičara u Beogradu
Izvoz IT industrije ove godine već premašio milijardu evra
Reklamni mejlovi ubuduće samo uz pristanak korisnika
Saradnja srpskih naučnika sa ruskim Rosatom
Prvo presadjivanje organa po novom zakonu: Jedan donor za četiri života
Najatraktivniji pi-si na svetu je iz Srbije!
Nagli rast broja slučajeva malih boginja, u Srbiji najviše umrlih
Više od 50 kompanija traga za rudama u Srbiji
|
