|
Zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva moraju da ulože dodatne napore da zauzdaju ilegalnu migraciju i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, navodi se u izveštaju Evropske komisije o ispunjavanju zahteva za viznu liberalizaciju tih osam zemalja objavljenom 19. decembra. Putovanja u bezviznom režimu značajna su za Evropu i njene partnere jer jačaju društvene, kulturne i ekonomske veze ali obaveze moraju da se poštuju, istakla je EK.
Svih osam zemalja su preduzele mere da reše problem ilegalnih migracija, međutim, potrebni su dalji napori kako bi se obezbedili bolji i održivi rezultati, ocenila je Komisija navodeći da je ilegalna migracija iz Ukrajine, Srbije i Bosne i Hercegovine u EU i dalje velika.
Istovremeno bojazni izaziva sve veći broj neosnovanih zahteva za azil u EU moldavskih i gruzijskih građana.
"Putovanja bez viza za partnere sa Zapadnog Balkana i iz Istočnog partnerstva veliko su postignuće koje je od koristi za obe strane. Ono takođe nosi odgovornosti i obaveze. Pozdravljam što sve zemlje nastavljaju da ispunjavaju svoje obaveze i pozivam ih da ulože napore da i dalje sprečavaju ilegalne migracije i da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala", rekao je evropski komesar za mgracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos.
Komisija je istakla da je potrebno veće angažovanje kako bi se obezbedilo puno usklađivanje sa viznom politikom EU i navela da je Srbija ukinula bezvizni režim sa Iranom ali da postoje bojani oko drugih zemalja sa bezviznim pristupom Srbiji.
Saradnja u readmisiji i povratku odvija se bez problema sa svim zemljama ali ima prostora za unapređenje, posebno kod readmisije državljana trećih zemalja, naročito u Srbiji.
Za Albaniju se kaže da je preduzeča efikasne mere da odgovori na problem neregularne migracije što je doprinelo smanjenju broja zahteva za azil za 32% u prvoj polovini 2018. Kako se dodaje, taj posao treba da se nastavi i dalje unapređuje.
Komisija je ocenila da će bolja saradnja Fronteksa i partnera sa Zapadnog Balkana doprineti boljem upravljanju neregularnom migracijom.
Albanija je, kako se navoi, prva potpisala sporaum o saradnji sa Fronteksom, Makedonija i Srbija su parafirale nacrte sporazuma a procedure oko sporazuma sa Crnom Gorom i BiH su u završnoj fazi.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, uprkos preduzetim merama, potrebni su dodatni napori svih osam zemalja a od Moldaije i Ukrajine traži se i hitna akcija u borbi protiv korupcije.
Kako se navodi, organizovane kriminalne grupe iz osam zemalja aktivne su u trgovini nedozvoljenim proizvodima, pranju novca, trgovini ljudima, trgovini drogom, krijumčarenju migranata i sajber kriminalu.
Izveštaj Komisije odnosi se na Albaniju, Srbiju, BiH, Makedoniju i Crnu Goru, kao i zemlje Istočnog partnertsva - Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Komisija će i dalje pratiti ispunjavanje zahteva za viznu liberalizaciju i izveštavati o tome Evropski parlament i Savet najmanje jednom godišnje.
Tribina: Aktuelni režim u Srbiji produkuje i finansira fašizam i vlada uz upotrebu fašizma
Kompromisno rešenje EU - Srbija otvorila dva poglavlja
Može li Balkan imati 'žute prsluke'?
Nadam se da Srbija nece morati da upotrebi vojsku
Berlinski proces: Velika očekivanja i skromni rezultati
Vučić: Ponašanje Prištine može da dovede do katastrofe, cilj im je proterivanje srpskog naroda
Kosovo i Srbija: Kako sa mrtve tačke?
Vučić: Nemamo kontrolu ni nad pedljom Kosova i Metohije
EP usvojio Rezoluciju o napretku Srbije
Test humanosti za migrante
|
