|
Bojkot izbora i parlamenta od strane opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) izaziva varnice i nejedinstvo unutar Demokratske stranke (DS), a neki čelnici ovog opozicionog bloka kritički se osvrću na stav pojedinih poslanica DS-a da bojkot koji sprovodi Savez za Srbiju nije politika.
U Demokratskoj stranci se, osim toga, još uvek mogu detektovati napetosti povodom koaliranja te partije sa desnim pokretom Dveri u okviru Saveza za Srbiju.
Vučić poziva međunarodne posmatrače
Pitanje bojkota je izbor opozicije, ali nema načina da dođe do izborne krađe, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najavio da će pozvati međunarodne posmatrače da provere ispravnost biračkog spiska.
Opozicija je odgovorila da je takav poziv "prevarantski" i da neće uticati na njihovu eventualnu odluku o bojkotu izbora.
Predsednik Srpskog pokreta Dveri i jedan od čelnika Saveza za Srbiju Boško Obradović najavio je da će, ukoliko do kraja septembra ne dođe do dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, Savez za Srbiju i zvanično početi kampanju bojkota parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u proleće iduće godine.
Koplja se, međutim, i u opoziciji ovih dana lome oko bojkota izbora jer nisu svi akteri partija-članica tog saveza za bojkot.
Za i protiv bojkota
Zoran Lutovac, lider Demokratske stranke i jedan od čelnika Saveza za Srbiju, potpuno je uveren u ispravnost opcije bojkota parlamenta i izbora. Za RSE kaže da su delovanje DS-a u okviru Saveza za Srbiju, kao i politika bojkota, već dali rezultate.
Nije saglasan sa koleginicom iz stranke, poslanicom DS-a Natašom Vučković, koja je izjavila da opozicioni bojkot sednica parlamenta koji sprovodi Savez za Srbiju nije politika, i postavila pitanje dalje svrhe protesta.
"Na ulicama je znatno manji broj građana nego zimus, ali to ne znači da je nezadovoljstvo splasnulo, nego prosto da je u vreme odmora manji broj ljudi koji je na ulicama", kaže Lutovac.
Uveren je da se izborni uslovi neće promeniti, a da bi raspisivanje izbora pod uslovima koji vladaju danas na jesen bio okidač koji bi masovno izveo ljude na ulice, čime bi protesti dobili na novoj snazi. Dragan Šutanovac, bivši lider Demokratske stranke i ministar odbrane u vreme vlade Mirka Cvetkovića, ne spada u zagovornike parlamentarnog bojkota. Za RSE kaže da je Demokratska stranka u parlamentu postala potpuno nevidljiva.
"Delim zabrinutost određenog broja članova Demokratske stranke, a to je da je naša stranka kao najveća opoziciona grupacija u parlamentu, praktično postala nevidljiva i naših poslanika koji su bili sve vreme aktivni u parlamentu u javnosti više nema, građani ne znaju više šta je naša ponuda", kaže Šutanovac.
'Konfuzija' opozicionog saveza
Povodom percepcije dela javnosti da glavni ton u Savezu sa Srbiju daje ekstremno desni pokret Dveri i da Demokratska stranka od toga trpi štetu, lider "demokrata" i tog bloka Zoran Lutovac kategorično tvrdi da je to neistina, odnosno, da Savez za Srbiju ima svoj smisao.
"To uopšte nije tačno. To je medijski spin Vučićevih medija koji se nekritički preuzima i u ozbiljnijim medijima", kaže Lutovac.
Ne misle svi u stranci tako, iako prihvataju odluku najviših organa DS o njenom ulasku u Savez za Srbiju.
"Iako je proklamovana neka zajednička politika, očigledno je da taj desničarski element (Srpski pokret Dveri, koji predvodi Boško Obradović, član opozicionog Saveza za Srbiju, u kojem je i Demokratska stranka i Narodna stranka Vuka Jeremića) i dalje zastupa ekstremne stavove, povremeno ih iznosi i unosi konfuziju u biračko telo proevropske Srbije, koja ovu vladu ne vidi kao proevropsku, ali ima problem i sa opozicijom koja nije jasno i jednoznačno određena kao što je to Demokratska stranka", kaže Dragan Šutanovac.
Zoran Lutovac, međutim, ne smatra da koaliranje sa desnim pokretom Dveri nanosi štetu Demokratskoj stranci.
"Demokratska stranka nije odustala od evropske integracije Srbije. Mi se nismo okupili da bismo izjednačavali naše razlike, okupili smo se da bismo našli najmanji zajednički sadržalac. Najmanji zajednički sadržalac jeste da mi poštujemo evropske vrednosti, među kojima je i uređivanje države po evropskim standardima. Mi nemamo tu problema jedni s drugima, dakle, u tome da uredimo Srbiju i posle jednog perioda prelazne vlade koja će obezbediti normalne uslove, da pred građane izađemo svako sa svojim programom. Prema tome, Demokratska stranka nema nikakav problem, niti je na bilo koji način sputana da svoje identitetske posebnosti ispoljava."
Ni Dveri, kaže Lutovac, nisu više što su nekad bile.
"Otkako je formiran Savez za Srbiju, Dveri ni na koji način ne mogu da se nazovu ekstremnom desnicom jer su oni svoje stavove i svoje aktivnosti usmerili mnogo više ka centru nego što je to bilo ranije", ocenjuje Lutovac.
Na drugoj strani, Dragan Šutanovac kaže da nije verovao u stvaranje sinergije između programski i ideološki dijametralno različitih partija i pokreta koji čine Savez za Srbiju.
"Ako imate sve u jednom džaku, nažalost, imate sve i ništa u isto vreme. Formirana je odmah jedna široka koalicija, koja ima problem sa jasno definisanom politikom jer pojedini članovi te koalicije očigledno izražavaju antievropejstvo, rusofilstvo i sve ono što nije u skladu sa politikom Demokratske stranke", navodi Šutanovac.
On podseća da je još u vreme lokalnih izbora u Beogradu zagovarao da opozicija nastupi u dve kolone - u građanskoj i onoj rezervisanoj za desni centar, u smislu evropske desnice, koja se ne bi protivila ulasku Srbije u EU, a da se, ukoliko se pokaže da mogu da stvore sinergijski efekat, te dve kolone pred izbore udruže. Porast tenzija
Na fluidne tenzije koje trenutno postoje kako u okviru Demokratske stranke, tako i unutar Saveza za Srbiju, ukazuje i Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID). On za RSE kaže da bi sledeći opšti izbori u Srbiji, u proleće iduće godine, mogli biti vododelnica i za opozicioni Savez za Srbiju i za pojedine njegove članice, poput Demokratske stranke.
"Mi svedočimo u ovom momentu tinjajućim tenzijama u okviru opozicionog bloka i čini se da je jedan period stabilnosti koji je karakterisao proteste – negde od decembra do aprila ili maja – završen i da polako ulazimo u jednu fazu tinjajućeg sukoba između različitih opozicionih stranaka koji čak, plašim se, može malo više da eskalira kako budu odmicali naredni dani i nedelje. Prevashodno će, čini se, ta linija konfrontiranja biti u vezi sa potencijalnim bojkotom izbora. Za neke od tih stranaka pitanje je da li mogu da prežive bojkot izbora", navodi Klačar.
On podseća da Demokratska stanka nije imala tako koherentan odnos prema ulasku u Savez za Srbiju, prvenstveno zbog ulaska u koaliciju sa čijim članicama, pre svega desnim pokretom Dveri, a delom i Narodnom strankom Vuka Jeremića, ne dele ni približno ista programska i ideološka uverenja.
Dodatni razlog razmimoilaženja u okviru Demokratske stranke zbog ulaska u Savez za Srbiju prema Klačarevom mišljenju jeste to što je ona bila mnogo slabija karika u tom savezu nego što su Obradovićeve Dveri, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, čak i Vuk Jeremić (predsednik Narodne stranke).
Zbog izuzetno lošeg rezultata na gradskim izborima u Beogradu prošle godine, ta stranka je, kaže Klačar, znala da nema mnogo moći da se nametne kao donosilac odluka u Savezu za Srbiju. Samim boravkom u toj koaliciji ona verovatno trpi određenu političku štetu, zbog čega vrlo verovatno trpe i međusobni odnosi u samoj stranci.
Izborni test
Ključni momenat za sudbinu sadašnje opozicione scene u Srbiji biće ishod – uspeh ili neuspeh – eventualnog bojkota izbora. A kriterijum za uspeh bojkota izbora bila bi bitno manja izlaznost – recimo, deset ili dvanaest procenata manja nego 2012. godine.
"Ako u tom momentu ljudi na biralištima kažu nešto potpuno drugačije, onda je za očekivati da će nakon toga vrlo verovatno i Savez za Srbiju pretrpeti ozbiljne promene, ako uopšte i izdrži teret vremena nakon toga. Ako ne izdrži, onda će se prosto morati nametnuti neki drugi lideri i neke druge stranke kao alternativna opcija. Prosto, bojkot izbora je zaista vododelnica kada govorimo o nekoj kratkoročnoj budućnosti aktuelne opozicije i u ogromnoj meri će zapravo da opredeli ko će činiti srpsku opoziciju, recimo, sledeće godine u ovo vreme", uverava Klačar.
Redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori biće održani narednog proleća, u martu ili aprilu, izjavio je početkom juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Rešenje kosovskog problema ključno za region
Previranja u Vladi Srbije o pitanju Kosova
Gde se u Srbiji najlakše dolazi do posla a gde najteže
Han želi da podstiče povratak emigranata sa Balkana
Centralnoafrička Republika ne priznaje Kosovo
Djilas: Bojkot, zato što pod ovakvim terorom ne možemo da smenimo vlast
Vučić: Pozvaćemo OEBS da proveri izborne uslove
Novi mehanizam solidarnosti za raspodelu migranata prihvata 14 zemalja
Na jugu i istoku Srbije sve manje beba, najniža stopa prirodnog priraštaja u Zaječarskom okrugu
Vučić: Ostavka Haradinaja politički trik, Srbija mora da reaguje smireno i odmereno
Mijačić: Nastavak dijaloga posle formiranja nove kosovske vlade, posle leta ukidanje taksi
Dačić: SAD znaju da problem nije u Beogradu nego u Prištini/Riker za vraćanje dijalogu o Kosovu - SAD spremne da se uključe
Situacija u bivšoj Jugoslaviji pogoršana zbog negiranja zločina i slavljenja počinilaca
MMF upozorava: Srbija bi mogla da ostane bez petine radnika u narednih 30 godina
|
