|
Glavni tužilac međunarodnog suda u Hagu Serž Bramerc upozorio je pred Savetom bezbednosti UN da se u bivšoj Jugoslaviji "situacija dramatično pogoršala" zbog negiranja ratnih zločina i slavljenja njihovih počinilaca. To, kako je ocenio, sprečava pomirenje u regionu. Ministarka pravde Srbije je na sednici SB rekla da osobe koje su odslužile kazne ne bi trebalo da budu tema Bramercovog izveštaja i takođe kritikovala stav da napredak zemlje u evrointegracijama bude uslovjen saradnjom sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove UN.
"U bivšoj Jugoslaviji se situacija dramatično pogoršala. Za vreme obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici, poslanik u parlamentu Srbije je to nazvao briljantnom vojnom operacijom", naveo je Bramerc, kao primer revizionizma, dok je 17. jula Savetu bezbednosti podnosio redovan izveštaj o radu haškog tužilaštva.
Prema zvaničnom tviter nalogu suda u Hagu, Bramerc je rekao da "negiranje (zločina) i glorifikacija (počinilaca) sprečavaju pomirenje" naroda u bivšoj Jugoslaviji.
"Međunarodna zajednica izneverila je žrtve u Ruandi i bivšoj Jugoslaviji, ostavši po strani kada su bili činjeni zločini. Ne smemo ih ponovo izneveriti sada time što nećemo dići glas protiv negiranja i glorifikacije", podvukao je Bramerc.
On je podvukao i da "teška zločinačka dela protiv pravosudnog procesa moraju biti otkrivena i procesuirana. Svedoci moraju biti zaštićeni od uznemiravanja i integritet naših presuda mora biti obezbeđen".
Bramerc je rekao da presuda kojom je sud u Hagu osudio bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih zločina je "snažan pokazatelj o tome da, kada međunarodna zajednica ostane odlučna, pravda može i hoće prevladati".
Glavni tužilac sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, rekao je i da se "u bivšoj Jugoslaviji moraju procesuirati još hiljade predmeta" povezanih sa ratnim zločinima.
"Regionalna saradnja mora biti pojačana. Tužilaštvo Mehanizma će pomoći proces prosleđivanja predmeta, koji se tiču zvaničnika srednjeg ranga, iz zemalja u kojima su zločini počinjeni u zemlje u kojima sada žive osumnjičeni", rekao je Bramerc.
On je kazao da su se "zemlje bivše Jugoslavije obavezale da povećaju tempo procesuiranja ratnih zločina i da u značajnoj meri smanje broj nerešenih predmeta. Postizanje ovih ciljeva zavisi od kontinuirane i pojačane pomoći Tužilaštva Mehanizma u Hagu".
Predsednik Mehanizma Karmel Ađijus (Carmel Agius) obavestio je Savet bezbednosti da "glatko napreduju" žalbeni postupak u procesu generalu Ratku Mladiću i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Sudija Ađijus je najavio da će oba procesa biti okončana, kako se očekuje, do kraja 2020. godine.
I Ađijus je ukazao na neophodnost da međunarodna zajednica "stane čvrsto u odbranu pravosudnih procesa i presuda, a protiv negiranja zločina i revizionizma u bivšoj Jugoslaviji".
Ministarka pravde kritikovala uslovljavanje evrointegracija Srbije saradnjom sa Mehanizmom
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku kritikovala stav da napredak Srbije u evrointegracijama treba da bude uslovjen saradnjom sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove UN.
Na sednici SB UN, na kojoj je razmatran novi šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma, Kuburović je rekla da se tim stavom glavnog tužioca naslednika Haškog tribunala Serža Bramerca Mehanizam vidi kao sredstvo političkog pritiska.
Kuburović je navela da je Srbija poboljšala svoj pravosudni sistem saradnjom sa Tribunalom i da se čini da stav o uslovljavanju napretka ka EU saradnjom sa Mehanizmom pokazuje da "sve godine teškog rada" nisu bile dovoljne.
Ona je rekla da zvaničnici Mehanizma procenjuju da će neki postupci biti okončani do kraja 2020. i da, pošto mandat Mehanizma ističe u junu te godine, ostaje otvoreno pitanje institucionalnog okvira za razmatranje preostalih slučajeva.
Kuburović je kazala da Srbija ispunjava sve obaveze prema Mehanizmu i da je omogućila pristup svoj dokumentaciji - dokazima i arhivama.
Komentarišući navode iz izveštaja Tužilaštva za period od 16. novembra 2018. do 15. maja 2019. godine, o neprocesuiranju izvršilaca višeg ranga, Kuburović je navela da je Srbija Haškom tribunalu isporučila svoje najviše zvaničnike i dodala da "to nije traženo ni od jedne druge zemlje".
Kazala je i da na Kosovu niko nije "pozvan na odgovarnost" za ubistva Srba i drugih nealbanaca.
Kuburović je rekla i da osobe koje su odslužile kazne ne bi trebalo da budu tema Bramercovog izveštaja.
Od Saveta bezbednosti je zatražila da se srpskim državljanima omogući da služe kaznu u Srbiji i dodala da je Beograd spreman da ponudi potrebne garancije.
MMF upozorava: Srbija bi mogla da ostane bez petine radnika u narednih 30 godina
Mladi nezadovoljni, ali slabo zainteresovani za politiku
U Srbiji po dva posla radi skoro 200.000 ljudi
Fon der Lajen kaže da je Zapadni Balkan važan za EU
Posle posete Makrona: Igra li Pariz na podelu Kosova?
Vučić: Nastavak razgovora iz Berlina u septembru
Makron u Beogradu/ Vučić: Francuska može da računa na Srbiju kao na iskrenog prijatelja/ Makron: Zajedno da okrenemo novu stranu
Šta Makron donosi u Beograd u diplomatskom koferu
Stejt department: Poboljšana investiciona klima u Srbiji
Vujačić: Potcenjivanje istine o zapadnoj pomoći u Srbiji
Minimalac nikako da dostigne potrošačku korpu
Lažna dilema proširenje ili produbljenje EU
|
