|
Srce smo ugradili u šine
izvor : evn foto: vn 08.11.2016.
Putovanjem vozom, bivši akcijaši obeležili 70 godina od izgradnje pruge Brčko - Banovići. Žuljeve nisu brojali da bi prugu dugu 92 kilometra završili za manje od sedam meseci
Okićen državnim i partijskim zastavama socijalističke Jugoslavije, u nedelju, tačno u 14 časova, voz "Bratstvo-jedinstvo" stigao je u železničku stanicu Brčko. Iz krcatih pet vagona, više od 600 putnika, gromoglasno, kao jedan, pevalo je brigadirske pesme. Baš kao i pre 70 godina, kada je prva lokomotiva zahuktala prugom Brčko - Banovići izgrađenom u prvoj, čuvenoj omladinskoj radnoj akciji.
- Brčko - Banovići, to je naša meta, izgraditi prugu još ovoga leta - ori se iz grla Dušana Gligorića (87) i Vasa Mićanovića (87), drugara iz lozničke Gimnazije koji su pre sedam decenija zajedno gradili ovu prugu.
Pevaju oduševljeno "himnu prve omladinske pruge", sa istim žarom kao nekada. Čini se i silovitije nego njihovi saputnici, mlađi akcijaši koji su kasnije gradili neke druge pruge i puteve. Ali u nedelju, svi su bili tu, u istom vozu koji je u 10 časova krenuo iz Banovića za Brčko, da se podsete velikog poduhvata i rezultata prve ORA u Jugoslaviji.
- Eeeeh - ote se nostalgičan uzdah Dušanu Gligoriću, dok nam ponosno pokazuje svoju brigadirsku legitimaciju broj 1764, prvi put "overenu" baš na ovoj pruzi. - Bili smo mladi, puni snage i želje da se zemlja obnovi i izgradi. Mi iz Druge podrinske udarne brigade radili smo na jednoj od najtežih deonica, na majevičkoj Orlovskoj klisuri pored reke Tinje. Radilo se u tri smene, noću uz pomoć karbidskih lampi, takozvanih acetilenki. Postavili smo 25 kilometara nasipa od ukupno 92, koliko je pruga duga. A brigade su bile mešovite, pa su vredni seljaci "šili" nas gimnazijalce. Bili su jači i snažniji, a mi nismo hteli da zaostajemo.
Gradili su, kako kažu, srcem i dušom. Od 1. maja do 7. novembra 1946, kada je krenuo prvi voz. Bili su, vele, svesni i savesni omladinci, voljni da daju svaki atom snage da pruga što pre spoji Brčko i Banoviće.
- Pošto sam bio izuzetno visok, određen sam da nosim šine na rukama pomoću velikih gvozdenih klešta - nastavlja Vaso Mićanović. - Nosili smo ih do mesta gde su drugi obeležavali razmak, da se šine postave. Neprekidno smo se takmičili, žuljeve nismo brojali.
- Ih, pa ti si našao vidarku za žuljeve - uz široki osmeh Mićanoviću dobacuje Gligorić. - Bio si stasit, sve se brigadirke oko tebe lomile. Imao si devojku najlepšu na akciji. Zvala se Mica, bila je iz Šapca.
Čika Vaso samo šeretski namignu svom školskom drugu i uputi nas do drugara iz akcijaških dana
- Nikole Milutinovića (87), iz Grljana kod Zaječara, Dragutina Popeskovića (87), iz Beograda, i Bogdana Čanka (86), iz Široke Kule kod Gospića.
- Lička brigada, u kojoj sam bio, radila je ispred tunela Majevica - priseća se Čanak. - Krampovima i ašovima rušili smo brdo, pa odvaljeni materijal lopatama tovarili u drvena kolica i terali do nasipa. Dva meseca smo se takmičili ko će brže i više iskopati i preterati. Jednog dana sam iskopao i preterao čak 352 kolica zemlje i kamena. Bili smo mladi, mogli smo.
Brigadirskih dana, sa izgradnje pruge Brčko - Banovići, s radošću se seća i Dragutin Popesković (87). Otimali su se, kaže, o motike, krampove, ašove...
- Spavali smo u šatorima - dočarava sliku gradilišta Nikola Milutinović. - Kad smo došli na akciju rekli su nam da naberemo paprat i stavimo po zemlji, a dobili smo i po dva ćebeta. Prve noći je pala velika kiša, pa nam je prvo zaduženje bilo da u obližnjoj šumi odsečemo drveće i napravimo krevete za našu četu. Potom smo radili na probijanju tunela Rapatnica, u četiri smene, po šest sati. Udarničkim radom tunel je probijen već krajem juna.
Nezaboravan je bio, priča, taj dan kada su sa druge strane ugledali drugove iz Makedonije.
- Nastalo je opšte veselje, grljenje, ljubljenje - seća se Milutinović. - I dan-danas pamtim reči jednog od drugova koji je posle našeg uspeha rekao: "Mi za mesece preskačemo daljine po kojima su drugi puzili godinama."
Među 62.268 brigadira koji su gradili čuvenu prugu, iskopali više od milion kubnih metara zemlje i kamena, izgradili dva tunela i 22 mosta, bio je i Anto Jokić (87), iz sela Brgule kod Tuzle.
- Sa šesnaest i po godina prijavio sam se za akciju - priča Jokić. - Nisu hteli da me prime, pa sam se iz Tuzle sa drugom Božom Lukanovićem zaputio pravo u Tinju na gradilište. Primili su nas u Tuzlansku brigadu. Dva meseca smo, u drvenim kolicima, izvozili kamenje iz tunela Mramor. Sa radošću sam krenuo na ovu proslavu. I pesmu sam napisao: "Otkad nisu braća zapevala, od našega voljenog maršala..."
USTAŠA U GNEZDU
U slobodno vreme kupali smo se u reci Tinji - priča Dušan Gligorić. - Skakali smo u reku s jednog uzvišenja, a oni hrabriji s duda koji je tu rastao. Jedan drug se, tako, popeo na vrh duda da skoči, a tamo je u velikom orlovskom gnezdu našao ustašu kog su i uhapsili. Bilo ih je mnogo odbeglih tih dana u brdima, zato smo bili oprezni. Čuvali smo straže uveče, a imali smo 30 pušaka i tri puškomitraljeza.
ŽELjNO ČEKAO JUBILEJ
Mi u Živinicama jedva smo čekali da dođe ovaj veliki dan, da ga dostojno proslavimo - priča nekadašnji akcijaš Muhamed Paloš (88), iz Živinica, zaogrnut jugoslovenskom trobojkom s petokrakom. - Sada se, nažalost, veliki poduhvati omladinskih akcija slabo obeležavaju. A meni je danas bilo lepo voziti se prugom koju smo mi omladinci izgradili te 1946. I to 22 dana pre roka.
PODACI
* 1.000.000 kubika zemlje i kamena iskopano
* 22 dana pre roka završena pruga
* 62.268 brigadira je gradilo prugu
novosti.rs
|
