|
Malta je od svih zemalja Evropske unije, u odnosu na veličinu populacije, 2017. godine izdala najviše boravišnih dozvola državljanima trećih zemalja, i to 23,4 dozvole na svakih 1.000 stanovnika. Ta zemlja je izdala 10.974 dozvole strancima koji su prvi put zaražili taj dokument, a više od polovine izdato je u cilju zapošljavanja. Među strancima kojima je odobren boravak najviše je bilo državljana Srbije, pokazuju podaci evropske statističke agencije Eurostat.
Na drugom mestu po broju izdatih dozvola je Kipar, sa 22,1 dozvolom na 1.000 stanovnika, a na trećem i četvrtom Poljska sa 18 i Švedska sa 13 dozvola na 1.000 stanovnika, objavio je Eurostat.
Brojevi pokazuju da je 2017. godine 54,6%, ili 5.997 dozvola izdato licima koja su želela da se zaposle na Malti. Na drugom mestu su porodični razlozi, kojima je obrazloženo 14,4% dozvola. U svrhu obrazovanja izdato je 13,9%, dozvola, dok su ostali razlozi navedeni za 17%.
Tri vodeće nacionalnosti po broju dozvola izdatih 2017. za produženi boravak na Malti bili su Srbi, Filipinci i Indusi.
Državljani Srbije na čelu liste su se našli sa 2.033 lica kojima je prvi put odobren privremeni boravak na Malti i na njih otpada 18,5% svih dozvola izdatih 2017. godine.
List Malta tudej (Malta Today) ocenio je da je to verovatno posledica građevinskog buma, koji je mnoge preduzetnike i izvođače naveo da zbog nestašice radne snage zapošljavaju građevinske radnike iz Srbije.
Filipincima je iste godine na Malti izdato 1.180 dozvola, odnosno 10,8% od ukupnog broja, a državljanima Indije 784 dozvole, odnosno 7,1%.
Na nivou Evropske unije, izdat je oko 3,1 milion boravišnih dozvola državljanima zemalja izvan Unije, što je gotovo 4% više nego godinu dana ranije, objavio je Eurostat.
U EU, polovina izdatih boravišnih dozvola odnosila se na državljane sedam zemalja. Najviše dozvola dobili su državljani Ukrajine - 662.000. Slede Sirijci sa 223.000 odobrenih boravišnih dozvola, od kojih je čak dve trećine izdala Nemačka.
Kineski državljani su po broju dobijenih boravišnih dozvola pali na treće mesto, sa 193.000 dozvola, od čega skoro polovina u Velikoj Britaniji.
Ukupno gledano, najviše dozvola dodeljeno je u Poljskoj - 683.000, slede Nemačka sa 535.000, Velika Britanija sa 517.000 i Francuska sa 250.000.
U celoj EU, prosek dozvola izdatih na 1.000 stanovnika bio je šest.
Najviše boravišnih dozvola čija je svrha zapošljavanje izdato je u Poljskoj, 597.000 ili čak 59% takvih dozvola u ceol EU. U pogledu produženog boravka stranaca iz obrazovnih razloga, prednjačila je Velika Britanija sa 180.000 izdatih dozvola.
Zbog porodičnih razloga, više od 100.000 boravišnih dozvola stracima dodeljeno je u Nemačkoj (157.000), Španiji (126.000), Italiji (113.000) i Velikoj Britaniji (101.000).
Nemačka je sa 277.000 ujedno bila i na prvom mestu po broju dozvola obrazloženih "ostalim razlozima", od kojih se većina odnosila na izbeglički status, supsidijarnu zaštitu i zaštitu iz humanitarnih razloga, objavio je Eurostat.
Odbor parlamenta EU traži kraću suspenziju Šengenskog režima
Iran uveo vize za državljane Srbije
Kulminiralo nezadovoljstvo Srba u Sloveniji
Špigel: Navala na nemačke konzulate na Zapadnom Balkanu
Otvoren konzulat Srbije u Antaliji
Česi traže radnike u Srbiji, posao za 2.000 ljudi godišnje, ista plata i isti uslovi kao za češke radnike
Srbi u Albaniji – najugroženija manjina u Evropi
U Rusiji sve manje srpskih radnika
Srbija otvara 10 novih ambasada?
Siguran i lak transfer novca iz inostranstva
NBS: Dijaspora poslala u Srbiju 1,33 milijardi evra za pet meseci
Kriza srpskih medija u Makedoniji
Diplomate i lopovi
|
