|
Važeća pravila dozvoljavaju zemljama članicama Šengenske zone da privremeno uvedu kontrole na unutrašnjim granicama u toj zoni u slučaju ozbiljne pretnje javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti. Odbor za građanske slobode Evropskog parlamenta sada je usvojio odluku da taj privremeni nadzor granice bude ograničen na najviše godinu dana, umesto kao do sada na dve godine, i da njegovo uvođenje bude detaljno obrazloženo.
Članovi Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove dogovorili su 21. oktobra da inicijalni period za granične kontrole u slučaju događaja koji se mogu prevideti bude dva meseca, za razliku od sadašnjih šest meseci, a da te granične provere ne mogu trajati duže od godinu dana, što je dvostruko kraće od sadašnjeg limita koji iznosi dve godine.
Poslanici su naglasili da privremene granične kontrole, pošto utiču na slobodu kretanja ljudi, treba da budu primenjene samo u izuzetnim okolnostima i kao poslednja mera, saopštio je Evropski parlament.
Prema toj odluci, zemlje EU bile bi dužne da, u slučaju da žele da produže sa graničnim kontrolama i posle inicijalnog perioda od dva meseca, dostave detaljnu procenu rizika u kojoj bi objasnile zašto smatraju da su alternativne mere nedovoljne i kako bi granične provere pomogle u otklanjanju identifikovane pretnje.
U procenu rizika treba, u takvoj situaciji, uključiti i susedne zemlje koje bi bile pogođene eventualnim uvođenjem graničnih kontrola.
Pored toga, svako dodatno produženje graničnih kontrola koje bi premašilo šest meseci zahtevalo bi i mišljenje Evropske komisije i odobrenje Saveta ministara EU. Članovi odbora žele da u taj proces intenzivnije bude uključen i Evropski parlament.
Nacrt izveštaja usvojen je sa 30 glasova za, 13 protiv, uz 12 uzdržanih glasova.
Izveštač Tanja Fajon rekla je obrazlažući nacrt izveštaja da "šest šengenskih država ilegalno sprovodi kontrole na unutrašnjim granicama već više od tri godine, uprkos maksimalnom periodu od dve godine" i da to pokazuje "dvosmislenost" sadašnjih pravila i kako ih države "zloupotrebljavaju i pogrešno tumače".
Austrija, Nemačka, Danska, Švedska i Norveška, koja nije članica EU, uvele su unutrašnje granične kontrole posle vanrednih okolnosti izazvanih migrantskom krizom 2015. godine. Francuska je kontrolu na svojim granicama privremeno uvela pravdajući to kontinuiranom terorističkom pretnjom.
Šengenski ugovor o uklanjanju graničnih kontrola na unutrašnjim granicama zemalja potpisnica, nazvan po mestašcu Šengen u Luksemburgu kojem je 1985. godine potpisan inicijalni ugovor, danas omogućava nesmetanu slobodu kretanja za oko 400 miliona građana i stranaca koji borave u zemljama šengenske zone.
Sporazum, koji je prvobitno potpisalo sedam država, danas obuhvata većinu država EU, sa izuzetkom Bugarske, Hrvatske, Irske, Kipra, Rumunije i Velike Britanije. Članice sporazuma su i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Prema sporazumu, vremenski ograničeno uvođenje pograničnih kontrola u zoni Šengena ostaje u nadležnosti država članica, a Evropska komisija ima mogućnost da izrazi svoje mišljenje, ali ne može da uloži veto na odluku zemlje članice.
Iran uveo vize za državljane Srbije
Kulminiralo nezadovoljstvo Srba u Sloveniji
Špigel: Navala na nemačke konzulate na Zapadnom Balkanu
Otvoren konzulat Srbije u Antaliji
Česi traže radnike u Srbiji, posao za 2.000 ljudi godišnje, ista plata i isti uslovi kao za češke radnike
Srbi u Albaniji – najugroženija manjina u Evropi
U Rusiji sve manje srpskih radnika
Srbija otvara 10 novih ambasada?
Siguran i lak transfer novca iz inostranstva
NBS: Dijaspora poslala u Srbiju 1,33 milijardi evra za pet meseci
Kriza srpskih medija u Makedoniji
Diplomate i lopovi
|
