|
U ruskom gradu Jekaterinburgu počelo je neuobičajeno suđenje Vjačeslavu Makejevu, vlasniku jednosobnog stana, koji je tokom dve godine fiktivno iznajmljivao kvadrate "armiji" gastarbajtera. U njegovom stanu je bilo prijavljeno čak 9.200 stranih radnika! Da bi mogli da regulišu radne dozvole, gastarbajteri moraju Migracionoj službi RF da pokažu ugovor o iznajmljivanju stana. U mnogim gradovima, policija koja se bavi registracijom ne kontroliše žive li stvarno gastarbajteri na adresi koju su prijavili, pa zato nesavesni vlasnici stanova i mogu na tim mućkama dobro da zarađuju.
Makejev se branio da nije kršio zakon, jer su svi stranci koji su kod njega bili prijavljeni - njegovi prijatelji. Sudski proces odložen je jer se nije pojavio Makejevljev advokat, ali ukoliko bude proglašen krivim, preti mu zatvorska kazna do tri godine.
Svetlana Kuznjecova, tužilac Jekaterinburga, još u martu je upozorila na sednici gradske skupštine na problem "gumenih stanova", u kojima je registrovan apsolutno nerealan broj stanara. Lažni ugovori o podstanarstvu, prema nekim informacijama, gastarbajtere koštaju od 500 do 1.500 rubalja, što je od sedam do 20 evra.
Slučaj Makejeva nije jedinstven i na tom biznisu mnogi pokušavaju da zarade. Prvi slučajevi sa stotinama fiktivnih podstanara pojavili su se pre desetak godina u Podmoskovlju. Rusija ima prilično strogu migracionu politiku i gastarbajter koji se na vreme ne prijavi nadležnima može biti proteran u zemlju iz koje je došao. Ipak, mnogo je mladih ljudi iz bivših sovjetskih republika koji hrle da rade na crno. Onaj obrazovaniji deo stranih radnika iz centralne Azije često se zapošljava i radi u samoposlugama, u jeftinijim restoranima i kafeterijama. Za male plate tamo zapošljavaju devojke iz bivših sovjetskih republika da rade kao konobarice ili prodavačice. Mlađi ljudi se zapošljavaju i kao vozači taksija.
Za vlasnike ruskih kompanija je najvažnije da su im gastarbajteri znatno jeftinija radna snaga, jer za te plate Rusi najčešće neće da rade. Gde i kako žive gastarbajteri, gazde uglavnom uopšte ne interesuje. U Rusiji se oseća ekonomska kriza, ali gastarbajteri iz centralne Azije nemaju kud, jer je u njihovim zemljama nezaposlenost ogromna.
Koliko je u Rusiji stranih radnika, ne zna se tačno, jer mnogi rade na crno. Vizni režim za došljake iz bivših sovjetskih republika je dosta liberalan, pa im nije problem da dođu do većih ruskih gradova. Zna se da je među stranim radnicima najviše Tadžikistanaca, ali i Kirgiza i Azerbejdžanaca, koji uglavnom rade na građevini.
Što se tiče Srba, posle Zimske olimpijade u Sočiju, gde su na gradnji hotela i drugih objekata radili mnogi naši ljudi, njihov broj se stalno smanjivao. Sada se na prste mogu prebrojati kompanije čiji su vlasnici Srbi a da u znatnijem broju zapošljavaju našu radnu snagu na gradilištima širom Rusije.
VIŠE je razloga što je sve manje naših građevinara u Rusiji. Prvi je što su cene rada u Rusiji znatno pale. Vrlo je teško dobiti posao po pristojnoj ceni, kako bi srpski vlasnici mogli da dovedu građevinari iz Srbije. Zbog toga čak i oni naši građevinari koji imaju posla zapošljavaju Tadžikistance, Kirgize, Moldavce, jer oni pristaju da rade za najniže plate.
Nekada su naši građevinari bili superiorniji u odnosu na Turke, kao i sve radnike iz bivših sovjetskih republika. Sada su i oni naučili da rade. Ipak, u jednom su Srbi ostali neprevaziđeni. Vlasnici firmi kažu da su naši tesari najbolji od svih na ruskom tržištu.
Nažalost, u Rusiji više ne postoji nijedna srpska banka koja bi pružala usluge našim građevinarima. Poređenja radi, Turci imaju dve banke u Rusiji.
TEŠKO DO DOZVOLE
Jedan od glavnih razloga što je sve manje Srba jeste komplikovan proces dobijanja dozvola za rad. Uzalud su mnogo puta naši građevinari predlagali da srpske delegacije razgovaraju sa Rusima, da i radnici iz Srbije dobiju isti status kao oni iz bivših sovjetskih republika. Nažalost, to nikada nije stavljeno na dnevni red.
KONTEJNERI
Veće građevinske kompanije svoje radnike smeštaju u kontejnere koji su prilagođeni za stanovanje. U njima imaju elementarne uslove za život, mada je, naravno, bolje, ali i skuplje, živeti u iznajmljenim stanovima.
novosti.rs
Srbija otvara 10 novih ambasada?
Siguran i lak transfer novca iz inostranstva
NBS: Dijaspora poslala u Srbiju 1,33 milijardi evra za pet meseci
Kriza srpskih medija u Makedoniji
Diplomate i lopovi
Fajon: Neprihvatljivo da se Srbiji preti vizama
U Češkoj uskoro olakšani režim zapošljavanja radnika iz Srbije
Sukcesija imovine SFRJ: Dele ambasade koje ne postoje
U toku leta Srpski kulturni centar u Pekingu
Srpske državne institucije (ne)vidljive na društvenim mrežama
Vučić u Diseldorfu: Nemamo ljudi za ratovanje/Odnosi Srbije i Albanije bolji zahvaljujući Rami, a nisam ni ja odmagao
|
