Prva Evropska unija stvorena je 5.500 godina pre Hrista, a njen Brisel bio je u preistorijskoj metropoli Vinči, slikovito objašnjavaju arheolozi. Nažalost, danas je na svetski čuvenom lokalitetu Belo brdo nemoguće videti fantastične predmete ni čuti priču o vinčanskoj kulturi. Nalazište i mali muzej zatvoreni su odmah posle svečanog otvaranja 12. septembra 2012. Tog prepodneva, posle nekoliko godina pauze zbog rekonstrukcije i sanacije, svečano je otvorena izložba preistorijskih eksponata. Ali, već po podne muzej je zatvoren, jer je pala kiša a bujica pokuljala kroz loše urađen krov. Rupe od tada još nisu zakrpljene.
- Hteo sam familiji iz inostranstva da pokažem Vinču, ali smo poljubili vrata. Čuvar kaže da je izložba zatvorena, a kad će da je otvore - ne zna se! - požalio se pre nekoliko dana "Novostima" razočarani Dragan Ilić, koji je rođacima i njihovoj deci rođenoj u Nemačkoj želeo da pokaže srpsku diku i ponos - najčuveniji evropski preistorijski lokalitet. Slično iskustvo imaju i turističke agencije koje su morale da izbace obilazak lokaliteta gde se pre 7.500 godina nalazio centar Evrope. Srbija je uspela da sakrije od sveta baštinu čovečanstva, konstatuju arheolozi.
U Muzeju grada Beograda, koji je nadležan za lokalitet Belo brdo, kažu da ne mogu da pomognu ni samima sebi.
- Nažalost, imali smo vrlo skromna sredstva za renoviranje pa se pojavio problem vlage i morali smo da zatvorimo izložbeni prostor - rekla nam je Danica Jovović Prodanović, direktor Muzeja. Pošto je gradski budžet tanak zbog krize, još nije nađeno oko 600.000 dinara za popravku krova.
U Muzeju naglašavaju da je rešavanje svih problema u rukama gradskih vlasti i države. A njih nije malo. Nije definisan čak ni status lokaliteta u zemljišnim knjigama, zbog višegodišnjeg sporenja sa komšijama. Gorući problem je i 17 komšijskih septičkih jama koje natapaju tle i izazivaju obrušavanje lokaliteta.
Sva sreća da više nisu živi deda Panta Čeprkalo koji je odneo prve vinčanske figure u Beograd i profesor Miloje Vasić, koji je iskopao Vinču. Oni bi presvisli od muke kad bi videli odnos prema lokalitetu koji je doneo svetsku slavu Srbiji početkom 20. veka.
- Deda Pantu, rođen negde oko 1870. godine, u selu su zvali Čeprkalo. Stalno je sakupljao figure koje su seljani zvali "džadže" koje su ispadale iz Belog brda kad ga Dunav potkopa. Seljaci su to smatrali dangubom, ali deda Panta je verovao da su te čudne figure važne. Stavio ih je u torbicu i krenuo za Beograd, da potraži nekog učenog čoveka da mu rastumači šta su one - otkriva nam porodično prednje Slobodan Urošević, unuk neobičnog Vinčanca.
Do današnje zgrade Kapetan-Mišinog zdanja u kome se tada nalazio Narodni muzej, deda Panta je morao da pešači bar četiri sata. Mladića u narodnoj nošnji primio je prvi srpski školovani arheolog, mladi dr Miloje Vasić, koji zaprepašćeno razgledao čovekolike statuice koje je seljak izvadio iz šarenice. Sa deda Pantom se odmah zaputio u Vinču i u dnevniku zabeležio da se što pre mora započeti sistematsko iskopavanje, jer se u obrušenim zidovima vide tragovi veoma stare i nepoznate civilizacije.
On s ponosom pokazuje jedinu sačuvanu dedinu sliku, portret koštunjavog markantnog starca koji je nacrtao slikar Đorđe Isakov.
- Kad sam odrastao shvatio sam da deda nije bio čudan, kao što je selo pričalo, već pametniji od ostalih, ali to je malo ko razumeo. Nažalost, danas se ne zna ni za njega, a ni profesor Vasić nije prošao bolje. On je ovde na nalazištu 1914. primio poziv za mobilizaciju, a 1915. povlačio se preko Albanije noseći sanduke s nalazima iz Vinče. On je posle Prvog svetskog rata na Belo brdo dovodio ljude iz celog sveta, a danas nikog nema - zaključuje Urošević.
OVDE ROĐENA EVROPA
- Vinča je bila prvi grad sa satelitskim naseljima, što je definicija metropole. Ovde se odigrala najveća revolucija civilizacije - pronalazak metala i stvoreno je jedinstveno tržište od Egeja do Karpata. Ovde se rodila Evropa - tužno nam je rekao arheolog Dragan Janković, legendarni kustos zatvorene Vinče, koga smo zatekli kako šeta po pustom parkingu ispred nalazišta. - Kako da nas svet ozbiljno shvati kad ne umemo da čuvamo svetsku baštinu.
ČEPRKALO
Deda Panta Čeprkalo do kraja života je ostao prijatelj s profesorom i akademikom Milojem Vasićem, kome je pomagao pri iskopavanjima.
- Sećam se dede koji je deci davao po dvadeset para za svaku figuricu koju bi pronašla, a on je to posle nosio u muzej ili davao studentima i arheolozima kad dođu u Vinču - kaže Slobodan Urošević.
LOKALITET KRAJ BEOGRADA NA EVROPSKOJ LISTI NAJUGROŽENIJIH
Najveća evropska nevladina organizacija za zaštitu kulturnog nasleđa, sa sedištem u Hagu, "Evropa nostra" svrstala je neolitsko arheološko nalazište Belo brdo u Vinči među 14 najugroženijih na Starom kontinentu. Ovom preistorijskom nalazištu, pod pretnjom nedostatka fondova i blizine Dunava, hitno je, kako se navodi, "potrebna obnova osnovne infrastrukture, kako bi se nastavila istraživanja, turistima omogućio prilaz i unapredila komunikacija sa lokalnim stanovništvom." U saopštenju, dostavljenom "Novostima" se ističe da, "uz evropsku ekspertizu i fondove, ovo nalazište bi moglo da se razvije u vredno istraživačko i obrazovno mesto o eri evropskog neolita, kao i u ključnu turističku atrakciju na obali Dunava". Nalazište u Vinči našlo se na listi najugroženijih u konkurenciji od 40 iz 21 evropske zemlje. Na konferenciji u Atini 12. juna "Evropa nostra" će sa liste od 14 odabrati sedam mesta kojima će se posvetiti posebna pažanja. D. D. S.
