Istorija impozantnog zdanja luksuznog hotela „Grouv“ u pitoresknom krajoliku Hertfordšira, dvadesetak kilometara od Londona beleži mnoge slavne zvanice, ali i tajne skupove, kojima se početkom juna priključuje jedan od najprestižnijih - sastanak Bilderberg grupe. Od 6. do 9. juna hotel sa pet zvezdica na „londonskom kosmopolitskom imanju“ prepušta 227 luksuznih soba grupi moćnika za koje se veruje da „kroje“ svetske trendove.
Nekadašnji grofovski dom, hotel „Grouv“, sada širom otvara vrata za oko 140 evropskih i američkih lidera iz sveta politike, biznisa, medija, finansija i bankarstva, uz krunisane glave i aristokratiju. Istovremeno, „barikade“ su postavljene za novinare, „ušančene“ u okolini.
Negujući tradiciju uspostavljenu na prvom sastanku 1954. godine u hotelu „Bilderberg“ u Holandiji, grupa ne skriva svoje postojanje, a danas ima i zvanični sajt. Dug vek okupljanja grupe, međutim, praćen je i podjednako impozantnim skupom pratilaca, kao što je bio, prošlog meseca preminuli, novinar, autor „Bilderberg dnevnika“ Džim Taker, koji pokušavaju da skinu deo vela tajnosti onoga što se „kuva“ iza zatvorenih vrata. Nusprodukt spoja svetskog “krema“ i zabrane pristupa medija postala je industrija teorija zavere. Na ovu temu ove godine je glas podigao član Evropskog parlamenta Džerard Bejten:
- Ovi godišnji sastanci su samiti najbogatijih, najmoćnijih i najuticajnijih ljudi u svetu politike, finansija i biznisa. Najveća misterija koja ih okružuje je pitanje zbog čega najveći svetski mediji od 1954. godine ne izveštavaju o ovim sastancima - rekao je.
Iako Bilderberg grupa sama tvrdi da su njihovi godišnji skupovi neformalne diskusije u kojima se „ne donose nikakvi zaključci, ne glasa o bilo čemu, niti se izdaju politička saopštenja“, bivši generalni sekretar NATO Vili Klas, koji je dva puta učestvovao na skupu, skrenuo je 2010. godine pažnju na nijanse. Posle svake konferencije sastavlja se izveštaj, posle čega se podrazumeva, primetio je, „da ga učesnici očito upotrebe za uspostavljanje politike u oblasti kojom se bave“.
Zapadni novinari koji su posetili hotel u Vatfordu, tvrde da lokacija nije slučajno odabrana, i ukazuju na posebnu dimenziju ovogodišnjeg skupa. Podsećaju na činjenicu da je direktor kompanije „Gugl“ Erik Šmit redovni učesnik sastanaka Bilderberg grupe, kao i da se godišnje konferencije ovog giganta informacione tehnologije održavaju baš u ovom hotelu od 2007. godine. A britanski „Telegraf“ je prošle godine, pišući o godišnjoj konferenciji kompanije iz kalifornijske Silicijumske doline primetio da „Gugl“ poziva pod svoj šator najbolje i najpametnije.
Istina je da glavne figure svetske elite učestvuju i na „Gugl“ konferenciji i na „Bilderberg“ skupu i da dele mnoge zajedničke poglede. Novinari alternativnih zapadnih medija koji se pozivaju na „insajderske“ informacije, govore stoga o ideji da se „spajanjem“ informacionog giganta „Gugla“ sa političkom i finansijskom elitom grupe „Bilderberg“, od koje je dve trećine iz Evrope a trećina iz SAD, daje novi zamah sprovođenju ideje o globalizaciji tehnološki povezanog sveta.
NADZOR U “PAMETNIM“ GRADOVIMA
Kao glavne teme ovogodišnjeg skupa zapadni alternativni mediji pominju planove za tehnološki nadzor u „pametnim gradovima“, pretnje od globalnih pandemija, povećanje moći centralnih banaka, minimalni ekonomski rast u 2013, sprečavanje pucanja rastućeg kreditnog balona, raspršivanje protesta zbog strogih mera štednje, podsticaje za evro kako bi evrozona ostala netaknuta, sprečavanje izlaska Britanije iz EU, uništenje iranskog nuklearnog programa za tri godine, produženje sirijskog rata naoružavanjem pobunjenika protiv režima predsednika Asada.
