Preistorijski građani Lepenskog vira su stvorili prvu evropsku arhitekturu i urbanizam, monumentalnu umetnost, modernu poljoprivredu i organizovali društveni život, slažu se naučnici. Donedavno se smatralo da su Lepenci svoje naselje podigli oko 6.200 godina pre naše ere, ali najnovija ekspertiza kostiju sa ovog lokaliteta izvedena u Kembridžu pomera tu granicu još dublje u prošlost.
- Ispitivanje najčuvenijeg skeleta Valentina, otkriva da je on umro oko 8200. godine pre nove ere. To znači da su Lepenci živeli oko dva milenijuma ranije nego što se do sada pretpostavljalo - navodi arhitekta Hristivoje Pavlović, pasionirani istraživač kulture Lepenskog vira. - Ovi podaci ruše zabludu o vremenu nastanka civilizacije u Evropi, koja je potekla iz Lepenskog vira, gde su pripitomljene prve životinje, sazidane prve kuće i isklesane prve monumentalne skulpture čovečanstva. Nova istraživanje Lepenskog vira mogla bi da sruše i mnoge druge naučne zablude.
Međutim, Pavlović navodi da prostor na kome su živeli Lepenci već decenijama tavori u zapećku, bez novih iskopavanja, iako postoje dokazi da ostataka preistorijskih naselja ima i iznad današnjeg nivoa Dunava.
- Kao što bi rekao akademik Srejović, dug život na kulturnoj margini doveo nas je do situacije u kojoj ne samo da sumnjamo u svoju budućnost već i u prošlost. Stvar je utoliko gora što Lepenski vir nije samo prošlost Srbije već Evrope, koja je iz njega proistekla - zaključuje Pavlović.
On je posle dugogodišnjeg istraživanja objavio knjigu “Kuća Lepenski vir” u kojoj na nov način rasvetljava tajne graditeljstva najstarijeg evropskog preistorijskog naselja.
Da bi proverio svoje hipoteze, on je napravio model lepenske kuće od originalnog materijala iz Đerdapske klisure.
- Sada sam siguran da su stanovnici Lepenskog vira pre 10.000 godina ozidali prvu kupolu s armaturom u istoriji čovečanstva. Da podsetim, lučne armaturne konstrukcije i prenapregnuti beton smatraju se otkrićem 20. veka - kaže Pavlović.
- Lepenci su ostavili luk i kupolu čovečanstvu koje je nastavilo da ga koristi na najrazličitije načine, od hlebne peći, preko mostova, do modernih ekoloških kuća.
Arhitekta Pavlović naglašava da je rešenje zagonetke kako su Lepenci gradili dobio posmatrajući lokalno narodno graditeljstvo u selima oko Lepenskog vira.
- Tamo se i danas za gradnju često koristi armaturna mreža od šiblja i mladica, pokrivena posebnom smesom, “betonom” od gline kojoj dodaci izuzetno poboljšavaju mehaničke osobine - objašnjava Pavlović. - Preistorijski Lepnci su svoje kupolaste kuće pravili na isti način, a s obzirom na to da su neke od njih vrlo velike, očigledno je da su umeli i da produžavaju armaturu preklapanjem i nadovezivanjem, što je jedan od složenijih zadataka i u savremenom građevinarstvu.
Sagovornik “Novosti” ističe da je upravo zahvaljujući revolucionarnim pronalascima, misteriozna kultura Lepenskog vira opstala dva milenijuma u Đerdapskoj klisuri, izdržavajući ekstremne vremenske uslove i promene.
- Lepenci su prvi Evropljani koji nisu podržavali prirodu već su je menjali. Dok njihovi rođaci na severu i zapadu još žive u pećinama, stanovnici Lepenskog vira gradili su kuće i u njih smeštali prve monumentalne skulpture čovečanstva.
PREISTORIJSKA REVOLUCIJA
Arhitektura Lepenskog vira sažima celo čudo koje je akademik Srejović nazvao neolitskom revolucijom, kaže arhitekta Hristivoje Pavlović:
- Ovaj proces, u kome je ljudski rod otkrio poljoprivredu i napustio život lutalica, lovaca-sakupljača, odigravao se i na drugim mestima, ali ni na jednom drugom lokalitetu nije pronađena arhitektura, urbanizam i umetnost kao u Lepenskom viru.
REKONSTRUKCIJA VALENTINA
Lepenci nisu bili evolucijska sekvenca primitivnog čoveka, sudeći po izgledu kostiju pronađenih ispod podova kuća u kojima su živeli a zatim i sahranjivani, kaže Pavlović. U njegovoj knjizi je objavljen i prvi pokušaj rekonstrukcije lika Valentina iz Lepenskog vira.
- Sudeći po pronađenim kostima Lepenci su izgledali kao savremeni ljudi. Najupečatljiviji je skelet pokojnika iz “groba 69”, koji je bio visok oko 180 centimetara i skladno građen, zbog čega su ga arheolozi nazvali Valentino. Na osnovu odlično sačuvane lobanje, arhitekta Goran Mladić je pokušao da rekonstruiše njegov lik. To je prvi pokušaj rekonstrukcije od pronalska skeleta, pre pola veka.
