zmeđu dva svetska rata, ekonomske prilike u Višegradu nisu bile baš najbolje, jer je grad često imao uspone i padove. Privredni život grada, ali i njegove okoline počeo je razvojem industrije i saobraćaja.
Posle Prvog svetskog rata uspon doživljava drvna industrija i železnički saobraćaj.
Međutim tridesetih godina prošlog veka u Višegradu se otvara preduzeće VISTAD koje je značajno uticalo na oživljavanje privrede višegradskog kraja.
Na brdu Okolišta iznad Višegrada 1935. godine, inženjer Nikola Stanković pokrenuo je fabriku za proizvodnju upaljača i artificija pod nazivom “Višegradska industrija inženjera Stankovića A.D.” skraćeno VISTAD.
Radne dane tu je provodio i Višegrađanin Milovan Jevđić koji je radio na mašini za proizvodnju kapica za ručne bombe “kragujevke”.
- Zaposlio sam se u fabrici u kojoj je tada radilo oko četiri hiljade radnika. Bili su to dobri dani i za radnike fabrike, ali i za celi Višegrad - priča Milovan dodajući da je fizički radnik tada po satu zarađivao jedan dinar a dnevnica je bila osam dinara dok su oni bolji majstori po satu zarađivali i po pet dinara.
- Svakih sedam dana se išlo na šalter po platu gde se dobijala kesa sa parama. Dobro se zarađivalo. Tada ste na primer za sedam dinara mogli da kupite vreću brašna - podseća naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, u fabrici su se radile i velike bombe od 100 kilograma, ali ih on nije video.
Iz fabričkog kruga polazila su četiri tunela ukopana u Okolišta u koje su mogli da uđu samo oni od najvećeg poverenja. U njima danas, verovatno, nema ništa ali se od Višegrađana niko ne usuđuje da uđe unutra i da ih istraži.
- Ja nikada nisam tamo ušao, ali znam da su se u četvrtom tunelu punile bombe u trotilnici - seća se Milovan.
Ti tuneli se i danas mogu videti ali su na njima rešetke. Jedan od njih je u funkciji i za vreme poslednjeg rata bio je namenjen za zaštitu stanovništva od NATO bombardovanja.
Otvaranjem VISTAD-a, Višegrad je od učmale i nerazvijene sredine sa velikim brojem nezaposlenih postao živa varoš u kojoj praktično više nije bilo nezaposlenih stanovnika.
To je bilo vreme kada na relaciji od Užica do Sarajeva nije bilo nijednog industrijskog preduzeća pa je tako Višegrad postao jako interesantan za ostale gradove.
