Navršava se 170 godina od 10. maja 1844, dana osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu ukazom tadašnjeg načelnika Ministarstva prosvete Jovana Sterije Popovića. Sanacija Narodnog muzeja u Beogradu mogla bi da bude završena i pre roka, odnosno pre 2016. godine, izjavila je direktorka Bojana Borić Brešković.
Muzej ove godine obeležava još jedan jubilej, 110 godina od 1904, kada je otvorena prva muzejska postavka koja je predstavljala sve zbirke, prenosi Tanjug.
Zgrada Narodnog muzeja, u kojoj je ta ustanova od sredine prošlog veka, nalazi se u centru Beograda, na glavnom gradskom, Trgu Republike. Podignuta je 1903. godine za Upravu fondova, po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića.
Do tada se muzej selio 11 puta. Zgrada muzeja je sada u veoma lošem opštem stanju zbog čega je 2003. godine uklonjena stalna postavka, i sada je u procesu sanacije.
Pre 140 godina, tadašnji ministar (načelnik) prosvete Sterija doneo je ukaz da se osnuje Muzeum serbski, koji je na jednom mestu trebalo da sabere starine i da ih za potomstvo sačuva.
Kada je 1848. pravljen prvi inventar muzeja (Sterija je još bio na istom položaju), registrovano je ukupno 79 rednih brojeva, novci, povelje i diplome, rukopisne i štampane knjige, stari pečati, alatke, posude, statue.
U muzeju se sada nalazi preko 400.000 arheoloških, istorijskih, numizmatičkih predmeta, dela primenjene umetnosti i umetničkih ostvarenja, fond stare i retke knjige, kao i izuzetan arhiv dokumentarne građe.
U sastavu Narodnog muzeja su Vukov i Dositejev muzej, Galerija fresaka, Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića. U njegovom sastavu su i Muzej Lepenski vir i Arheološki muzej Đerdana u Kladovu.
Periodične izložbe se održavaju u Atrijumu, odnosno prizemlju zgrade. Narodni muzej je u takvim, nepovoljnim, okolnostima organizovao veliku arheološku izložbu "Konstantin Veliki i Milanski edikt 313", prošle godine, potom izložbu "Stefan Nemanja - zaveti i poruke, devet vekova" koja je bila otvorena do proleća godine.
Organizovao je brojne izložbe i na druge teme: srpske skulpture, jugoslovenski umetnici, pojedinačne izložbe slikara Paje Jovanovića, Jovana Bijelića, Vlaha Bukovca...
Godine 1997. prvi put u istoriji ustanove na čelo Narodnog muzeja došla je žena Bojana Borić Brešković, koja je i sadašnji direktor muzeja.
Sanacija pre roka
Sanacija Narodnog muzeja u Beogradu mogla bi da bude završena i pre roka, odnosno pre 2016. godine, izjavila je direktorka te nacionalne ustanove kulture Bojana Borić Brešković.
"Ja sam optimista, mislim da je rokove moguće skratiti, što, naravno, zavisi od redovnog priliva sredstava, ali moram da naglasim da Narodni muzej prvi put ima budžetom garantovana sredstva za obavljanje zaduženja koja se tiču sanacije, adaptacije i delimične rekonstrukcije centralnog objekta", rekla je Bojana Borić Brešković u intervjuu agenciji Beta.
Prema njenim rečima, za realizaciju sanacije zgrade Narodnog muzeja na Trgu Republike u Beogradu država je namenila dve milijarde dinara, a sredstva se raspoređuju u skladu s tempom kojim se posao obavlja.
"Ukoliko naš tempo rada ovde bude zahtevao da se određene intervencije ubrzaju, imamo uveravanja da ćemo to i postići", kaže direktorka Narodnog muzeja.
Trenutno se, kako navodi Bojana Borić Brešković, privodi kraju rad na projektnim zadacima i tokom sledeće sedmice oni bi trebalo da prođu još jednu reviziju.
"Početak radova podrazumeva sanaciju krova, a zatim se, u skladu s preporukama stručnjaka, posao nastavlja po vertikali", rekla je Bojana Borić Brešković, ali nije mogla da precizira datum početka radova, jer on zavisi od administrativne procedure.
U subotu, 10. maja, publika će biti u prilici da u delu obnovljenog prostora izložbene sale na prvom spratu muzeja pogleda izložbu "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata", na kojoj će biti predstavljena dela srpskih impresionista iz zbirke Narodnog muzeja.
"Nastojimo sukcesivno da obnovimo izložbeni prostor Narodnog muzeja. Za prethodnu izložbu 'Devet vekova Stefana Nemanje' uredili smo deo prostora velike izložbene sale, a ova izložba, s obzirom na obim i značaj, postavljena je u dodatnom prostoru koji je obnovljen", rekla je Bojana Borić Brešković.
Izložba "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata" predstavlja vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma u Srbiji, ali i upozoravajuće podsećanje na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata.
"Ovde možemo da vidimo više od sto dela naših korifeja umetnosti, naših impresionista koji su stvarali u prvim decenijama 20. veka. Reč je o Nadeždi Petrović, Kosti Milićeviću, Milanu Milovanoviću i Mališi Glišiću. Oni ne samo što su stvarali u tom periodu nego su bili i učesnici Prvog svetskog rata i na svoj način nosili probleme i osećanja vezana za taj strašni događaj", napominje Bojana Borić Brešković.
Među novinama koje bi u budućnosti trebalo da unaprede rad Narodnog muzeja jeste i osnivanje fondacije, u čijem su upravnom odboru, pored istoričara umetnosti, ekonomisti i bankari, odnosno "ličnosti koje se odlično razumeju u prikupljanje sredstava".
Bojana Borić Brešković podseća da, uprkos činjenici da je stalna muzejska postavka zatvorena već 11 godina, Narodni muzej nastoji da publici prikaže što više umetničkog blaga iz svojih zbirki.
"Primera radi, od kraja 2012. godine do danas, odnosno do dana kada obeležavamo 170. rođendan, ostvarili smo, što u ovom, što u drugim prostorima, u Srbiji i inostranstvu, 47 izložbi", kaže direktorka Narodnog muzeja, posebno izdvajajući studijske izložbe o Konstantinu Velikom, koja je priređena sredinom prošle godine, i o Stefanu Nemanji koja je trajala od oktobra prošle do marta ove godine.
Narodni muzej u 2014. godini priprema još nekoliko velikih izložbi, među kojima su postavka posvećena 150. godišnjici rođenja slikara Marka Murata, zatim izložba pod naslovom "Dijalozi s Mondrijanom" koja će biti realizovana u saradnji s holandskom ambasadom, kao i izložba povodom Međunarodnog dana muzeja - "Rubensovi krugovi".
