Umetničko blago “Prvog maja”: Zbirku opusteli požar i lopovi
Izvor: evn
Datum: 08. 04. 2014
Ogromno umetničko blago nekadašnje perjanice jugoslovenske privrede, pirotskog „Prvog maja“, koji je proteklih godina pregrmeo dve privatizacije i dalje je u krugu i po kancelarijama ove fabrike, ali polako pada u zaborav. Sudbina 170 ostvarenja: skulptura, slika, mozaika, grafika, vitraža, tapiserija... koja su minulih decenija polako, ali sigurno propadala i dalje je nepoznata.
Posle dve privatizacije i drugih lomova karakterističnih za srpsku privredu, čeka se odluka nadležnih ministarstava i Agencije za privatizaciju, koja je njihov formalni vlasnik. Radmila Vlatković, istoričar umetnosti i muzejski savetnik, odnedavno direktor pirotskog Doma kulture, zaslužna je za postojanje evidencije o ogromnom umetničkom blagu koje su „prvomajci“ decenijama nabavljali iz ateljea najpoznatijih svetskih, ali i umetnika iz Jugoslavije.
Preduzeće koje je u nekadašnjoj domovini bilo vlasnik Avnojeve nagrade za kulturu rada, umetnine je kupovalo najviše u periodu od šeste do devete decenije prošlog veka i postavljalo ih po fabričkim parkovima, zidovima, kancelarijama, restoranima... Bilo je ukupno 170 umetničkih dela, rađenih raznim tehnikama.
- Ni u jednoj privatizaciji umetnička zbirka nije bila deo prodajnog paketa, ali je izvršena materijalna procena od Agencije za privatizaciju. Značaj zbirke je ogroman, a njena vrednost se meri milionskim iznosima. U narednom periodu će pojedina dela verovatno dobiti status kulturnih dobara, pri čemu će i njihova materijalna i kulturna vrednost biti veća - kaže Radmila Vlatković, koja je izdala i katalog prvomajskih ostvarenja.
Posle prve privatizacije od strane „Irva investicija“ iz Beograda, i druge - kada je konfekcija postala deo slovenačko-engleske kompanije „Aha-Mura-Prvi maj“, zbirka je ostala u vlasništvu preduzeća „Prvi maj“ a.d. u restrukturiranju. Tačnije, u ostatku nekada uglednog preduzeća. I dalje je deo posebnog paketa, što znači da će se prodavati mimo ostale imovine, kao što su trgovačka mreža, trikotaža, ugostiteljstvo... Bilo je ideja da brigu o delima preuzme Muzej ili neka druga srodna ustanova, međutim, od toga se dalje nije odmaklo, jer je za svaki potez potrebna saglasnost nadležnih državnih institucija - napominje Vlatkovićeva.
Iz fonda zbirke, u dogovoru sa gradskim vlastima, pre nekoliko godina su tri skulpture izložene na rekonstruisanom centralnom trgu. Reč je o delima „Zec“ vajara Kloda Losta, „Žena i muzika“ Dominika Labovijea i „Suze“ Kengira Azume. Ideja je da se u centralnom delu grada formira najveća postavka na otvorenom.
- Umetnički fond od 170 dela je inače, tokom proteklih decenija poprilično okrnjen. U požaru koji je u halama „Prvog maja“ buknuo u zimu 1991. godine, izgoreo je veliki mozaik Mladena Srbinovića, zatim bareljef Nandora Glida, tapiserija Radomira Antića, keramoplastika Velimira Vukčevića, fotopanoi Nenada Milosavljevića, dok su mozaici Nedeljka Gvozdenovića posle vatrene stihije rekonstruisani i postavljeni u novom pogonu - podseća Vlatkovićeva i dodaje da je bilo i klasičnih krađa umetničkih dela.
-Slike u rolnama iznošene su iz fabričkog kruga, a vinovnici, očigledno dobri poznavaoci umetnosti, nisu otkriveni do današnjih dana. Krađe su se dešavale uglavnom tokom dužih praznika, kada su hale i kancelarije bile prazne, pa su na taj način nestale slike Božidara Prodanovića, Miće Popovića i Nikole Graovca.
DžAMONjA, KONjOVIĆ, ĆELIĆ...
Fabrički krug, hale, kancelarije, radnički restoran i druge objekte u sastavu „Prvog maja“, uz ostvarenja već pomenutih umetnika, krasila su i dela Jovana Soldatovića, Dušana Džamonje, Lazara Vujaklije, Milana Konjovića, Branka Miljuša, Miodraga Nagornog, Save Stojkova, Stojana Ćelića, Paje Ristića, Josifa Hrdličke, Jovana Kratohvila, Kengiro Azuma, Gaspare De Jaga, Muse Mahmuda kao i zavičajnih umetnika Petra Đorđevića, Ozrenke Ilić, Antonija Miloševića i mnogih drugih.
BIBLIOTEKA
Uz toliko pominjanu zbirku umetničkih dela, deo posebnog paketa za privatizaciju je i prvomajska Bibiloteka sa više od 20.000 naslova među kojima su ostvarenja svetskih i naših klasika, beletristika, stručna literatura pa čak i lektire. Knjige se čuvaju u prostorijama koje su počele da prokišnjavaju, što znači da ih opasno ugrožava vlaga. Poslednjih meseci su pokrenuti pregovori sa ovdašnjim zvaničnicima da se kompletan knjižni fond ustupi gradu, makar na čuvanje.
