U okviru akcije "Umetnost za umetnost", kojom Udruženje likovnih umetnika Srbije pokušava da spasi Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" i tu zaposlene kustose koji platu nisu dobili za proteklih 14 meseci, akademik Branislav Brana Mitrović predstavio je neka od mogućih rešenja za ovo kultno zdanje na Malom Kalemegdanu.
Polazište arhitekti Mitroviću i njegovom mladom timu bilo je originalno zdanje podignuto po projektu Branislava Kojića 1928. godine, koje je danas grubo narušeno. Na zgradi je izvedeno niz "nespretnih intervencija". Podignuta je rogobatna, nakinđurena galerija sa dva nepotrebno široka i nametljiva stepeništa.
Kao spomenik kulture, paviljon je pod zaštitom, pa je nemoguće menjati mu fasadu, ali enterijer "vapi" za smislenijim i funkcionalnijim rešenjima.
- Galerija je "pritisla" izložbeni deo prostora u parteru, "iskidala" ga je dodatno i nizom stubova, pa izlagački prostor nema potrebnu dubinu za sagledavanje slike - napominje za "Novosti" Mitrović.
Jedna od varijanti koju naš akademik predlaže je potpuno ukidanje galerije i skidanje zidova na njoj, zato što pokrivaju prozore odakle je prostor bio originalno osvetljavan. Postoji i mogućnost da se galerija digne na višu kotu i odvoji od zida, što bi omogućilo i parteru da "prodiše". Takvo rešenje ukida sadašnja glomazna stepeništa i zamenjuje ih jednim, u dnu paviljona, gde je po Kojićevom projektu bila planirana komunikacija po vertikali.
OBNOVA
Rekonstrukcija Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzurić“ podrazumeva samo unutrašnje intervencije, dok je fasada, kao spomenik kulture, pod zaštitom
Mitrović ističe da prostorni resursi postoje i u krovu. Tavan paviljona mogao bi da bude adaptiran u treći izložbeni nivo. "Cvijeta" bi time dobila mogućnost da organizuje velike izložbe i da ponovo udomi Oktobarski salon. I deo podruma poslužio bu kao izložbeni prostor, a drugi deo bi ostao depo.
Idejno rešenje za rekonstrukciju "Cvijete" Mitrović i njegov tim uradili su još pre dve godine, na inicijativu iz ULUS-a:
- Razmatrali smo mogućnosti tog prostora u želji da otvorimo dijalog sa javnošću i korisnicima. Trudili smo se da arhitektonski kontrolišemo pitanje zaštite kuće, ambijenta i cele "hemije" zdanja. A, sve to s namerom da ona ne bude izgubljena, a posebno ne unakarađena neprimerenim intervencijama u enterijeru - objašnjava sagovornik.
Zajednički imenitelj pomenutim idejnim rešenjima je da nisu radikalna, već vode računa o aktuelnoj ekonomskoj situaciji u zemlji. Ali tek u "sudaru" sa statikom i konačnim rešenjem, biće rođen glavni projekat.
-Napravili smo analizu potencijala tog prostora, ukazali na sve ono što on nosi, kako bi mogao da se iskoristi i dovede u adekvatnu funkciju. Trudili smo se da ostanemo blizu racionalnih rešenja imajući u vidu materijalnu situaciju u društvu - naglašava Mitrović. - Pokušavamo da otvorimo dijalog, jer se do najboljeg rešenja dolazi tek posle razmene stavova, predloga... Želimo da sa jasnim predlogom o kakvoj se transformaciji radi istupimo pred donatore, bilo iz zemlje ili Evrope.
DUBROVAČKA MUZA
Plemkinja, pesnikinja i muza renesansnog Dubrovnika - Cvijeta Zuzorić (1552 - 1648), po kojoj je paviljon na Kalemegdanu dobio ime, bila je žena izuzetne lepote. Po očevoj volji udala se za plemića i trgovca Bartolomea Pešonija, s kojim je prvo živela u Firenci, da bi se vratila u rodni grad kada je on postao konzul. Oko sebe je okupljala brojne umetnike i bila je predmet obožavanja u krugu pesnika okupljenih u "akademiji složnih". Opevali su je Dinko Zlatarić, Miho Bunić i Nikola Gučetić, kao i veliki Torkvato Taso, koji joj je posvetio tri soneta i pet madrigala. I sama je pisala pesme, ali njeni stihovi nisu sačuvani.
NUŠIĆ I LjUBITELjI UMETNOSTI
Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" podignut je na Malom Kalemegdanu 1928. godine prilozima Društva prijatelja umetnosti "Cvijeta Zuzorić", a po ideji Branislava Nušića sa namerom da širi interes za umetnost i stvara uslove za njen napredak i razvitak u našem narodu. Zgrada je rađena prema projektu arhitekte Branislava Kojića. Paviljon je imao poseban značaj od osnivanja do Drugog svetskog rata kada je bio prvi namenski izložbeni prostor u Beogradu.
