Pisac Dragoslav Mihailović otvorio multimedijalnu izložbu o represiji komunističkog režima u Srbiji, autora Srđana Cvetkovića.
Otvaranju izložbe pod nazivom "U ime naroda" Politička represija u Srbiji 1944-53" u Istorijskom muzeju Srbije prethodio je manji incident na Trgu Nikole Pašića, preko puta ulaza u muzej, između pripadnika SKOJ-a koji su raširili zastave i pevali pesme, i grupe mladića koji su pokušali da im oduzmu te zastave, prenosi Tanjug.
Pripadnici policije, kojih je bilo u velikom broju u okolini muzeja brzo su reagovali i bez problema su savladali mladiće. Prema rečima jednog od policajaca drugih incidenata nije bilo.
Dramski pisac Dušan Kovačević rekao je da ova izložba posle 70 godina predstavlja naše zakasnelo sećanje, izvinjenje i pokajanje žrtvama zločina učinjenim "u ime naroda i države".
On je napomenuo i da je to svojevrsna poruka da nijedan zločin ne sme biti zaboravljen i ostati nekažnjen.
Kovačević je podsetio na 1945. godinu kada je ubijeno više hiljada ljudi, bez suda i zakona i bez obeležja gde su pokopani. On je dodao da izložba nije poziv na nove podele, već je poziv da se nastradalim građanima podigne spomenik kao znak sećanja, izvinjenja i molbe za oproštaj.
Prema rečima Cvetkovića ovo je prva muzejska postavka u Srbiji o temi koja je dugo važila za tabu i rekao je da je ovu izložbu spremao tri godine, ali da zbog finansijskih razloga nije mogao ranije da je realizuje.
On je dodao da izložba govori o stradanjima, o likvidacijama ljudi bez prethodnog suđenja, političkim osuđenicima.
Izložba donosi veoma inovativno izloženu građu o Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji, izborima, kultu ličnosti i političkoj kulturi toga vremena, istakao je njen autor i dodao da mu je cilj bio da se na objektivan, strogo naučni način prikažu ove teme ne samo da bi se sve generacije mogle suočiti sa svojim nasleđem, već da se da se zapitaju, zamisle i zapamte da se ovako nešto nikada više ne ponovi.
Među eksponatima su dokumenti o "narodnim neprijateljima" i lokacijama masovnih grobnica, originalni akti Ozne i druga arhivska građa, autentične fotografije, lični predmeti stradalih, kao i audio i video zapisi sa svedočenjima savremenika i potomaka o masovnim likvidacijama počinjenim staljinističkim metodama.
