U velikoj nevolji se našao gospodin Ivan Tasovac, ministar kulture u Vladi Republike Srbije, jer je kormilo prepustio svom d. s. DR, anonimnom autoru bez lika i dela da odlučuje o vitalnim pitanjima srpske kulture. Time njegova odgovornost, nije ništa manja - ostaje obaveza da odgovori na postavljeno mu pitanje u tri pisma UO NBS a i javno.
Ovako započinje svoj odgovor dr Gojko Tešić, predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije, povodom saopštenja Ministarstva kulture koje je uputilo niz oštrih primedbi na rad UO NBS, kao i na račun v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti Vladislava Šćepanovića. Aludirajući na Dejana Ristića, bivšeg v. d. upravnika Biblioteke, a sadašnjeg državnog sekretara za kulturu, Tešić ističe:
- Po svemu sudeći anonimni autor „Saopštenja za javnost“ ili bolje reći sitne paskvile (jer je začinjena neistinama, podmetanjima, izmišljotinama, besmislicama) upravo je onaj koji svoju moć temelji na licemerju, udvorištvu, podaništvu, lažnoj uglađenosti, lažima, zastrašivanju „elegantnoj“ bahatosti, itd. To jest onaj koji je u nekom času sebe medijski promovisao u potencijalnog ministra kulture u vreme letošnje rekonstrukcije vlade. Ili se ovo saopštenje „pisalo“ u četiri ruke, pa zbog „prava“ na autorstvo, ostade nepotpisano.
Predsednik UO napominje kako nije nikakva mudrost ko je autor „lako neoborivih neistina“, tj. obmana srpske, kulturne i političke javnosti. Ipak, hoće da veruje da „s autorstvom ove paskvile nema ništa gospodin Tasovac, jer on mora ispraviti neke laži koje je u javnost emitovala pres služba Ministarstva kulture kroz lik i delo čoveka bez lika i dela“.
- Apsurdna je neistina „anonimnog autora“ da je Statut NBS menjan četiri puta: dva puta je to učinjeno kad je politički kulturni anonimus bio v. d. gazda najznačajnije nacionalne institucije srpske kulture i činio je to bez ikakvih konsultacija sa kolektivom, onako kako je to njemu godilo - objašnjava Tešić. - Promena od 10. decembra i 13. januara je treća po redu (ne četvrta!) i potpuno istovetna u onome što je dotičnome sporna, jer se ni po koju cenu ništa nije brisalo iz članova koji su „skrivenom“ autoru neprihvatljivi a odnosi se na uslove za izbor upravnika NBS: tri godine rukovodećeg iskustva „institucijom kulture i u instituciji kulture“ i „ugledni stvaralac koji svojim delom reprezentuje srpsku kulturu“.
O poništavanju konkursa i o promeni statuta, tvrdi predsednik UO, u saglasnosti sa kolektivom obavešten je ministar lično - i složio se s tim.
- Šta se desilo u međuvremenu - bog sveti zna i sam ministar Tasovac - po svemu sudeći u to je ponajviše upućen svemoćni d.s. DR. Još je bezočnije mahanje fotografijama ili fotorobotima „kandidata po volji“... kao što je javna činjenica i njegova nepristojnost prema njegovoj svetosti patrijarhu srpskom... A šta tek reći za laž da je prva odluka UO bila o tzv. „apanaži“, dakle o iskazu čoveka koji je sam sebe, i njemu najbliže „izvršioce“ poslova, mesecima bez pokrića nagrađivao.
Odgovor v.d. direktora MSU: Novac samo na papiru
U saopštenju Ministarstva kulture istina je da je Muzej savremene umetnosti sa Ministarstvom 3. marta 2013. potpisao ugovor o finansiranju programa u 2014, ali nije istina da je Ministarstvo „19. marta 2014“ prebacilo Muzeju novac u iznosu od 8,55 miliona dinara, od čega 960.721,00 za izložbu „Sto dela iz zbirki MSUB. Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945“. Prema poslednjem izvodu Ministarstva finansija i privrede od 20. marta, navedeni iznos nije uplaćen.
Ovo ističe dr Vladislav Šćepanović v. d. direktora MSU u odgovoru na saopštenje Ministarstva kulture. Umesto podrške i izložbi koju Muzej organizuje u prostoru „Muzeja 25. maj“, ministar njenu realizaciju dovodi u opasnost, kao što je ranije sprečio Muzej da sprovede donatorsku kampanju za nastavak rekonstrukcije, smatrajući da je preuranjena, kaže Šćepanović, i nastavlja:
- Izjava ministra o obezbeđenim sredstvima za adaptaciju i rekonstrukciju zgrade Muzeja u iznosu od 254.570.000,00 dinara će postati istinita, ukoliko Ministarstvo odgovori na dopise Muzeja o opredeljenim sredstvima od 27. februara i 14. marta 2014. Tek tada bi Muzej mogao konačno da krene u proceduru sprovođenja javnih nabavki i nastavi radove. Umesto da odlazeći ministar odgovori na dopise Muzeja, on svoj odgovor daje sredstvima javnog informisanja, revoltiran mojom izjavom.
Tvrdnje Ministarstva da bezobzirno manipuliše javnošću i to putem lako oborivih neistina, Šćepanović označava kao zlonamerne, neistinite i veoma opasne. Istovremeno podseća da je o njegovoj stručnosti raspravljao Upravni odbor posle sprovedenog javnog konkursa i da je za njegov program glasalo 97 odsto zaposlenih u Muzeju.
MAJSTOR SAMOREKLAMERSTVA
Ističući da je UO NBS svoj posao radio na najprofesionalniji i najodgovorniji način, što je lako i dokazivo i proverljivo, Gojko Tešić zaključuje:
- Što se „istina“ pres-autora tiče, briljantnog majstora za samoreklamerstvo, ništa lakše nego dokazati da su one samo opskurne laži. I ništa više. I sam je autor paskvile koju je podmetnuo Ministarstvu kulture, tek pet dana posle oglašavanja UO NBS kao „saopštenje za javnost“ - sramota za srpsku kulturu, kojoj bi, trebalo uskratiti radost poigravanja njenim vrednostima jer bi ta igra po nju, po svemu sudeći, bila kobna.
