|
Demokratska opozicija Srbije (DOS) ne sme da se vrati na vlast – jedna je od ključnih propagandnih krilatica na kojoj predsednički kandidat Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) grade svoju kampanju uz obrazloženje da bi "DOS-ovi kandidati" vratili Srbiju u prošlost. Međutim, uz sve mane, propuste i izneverena očekivanja upravo je taj isti DOS ona politička snaga koja je, pobedivši Slobodana Miloševića na izborima, vratila demokratiju i prekinula višegodišnju izolaciju zemlje.
Previđaju li to naprednjaci ili, zapravo, osporavaju suštinske domete petooktobarskog prevrata?
Otkud uoči predsedničkih izbora 2017. godine tolika fokusiranost naprednjaka na DOS, 14 godina od raspada ove koalicije?
"Nije DOS bila tabla nego ljudi. Pogledajte samo kako su se lepo okupili i samo čekaju da dođu u situaciju da ponovo pljačkaju i otimaju", kaže za RSE potpredsednik SNS-a Milenko Jovanov.
"Srbija treba da nastavi da vodi politiku koja je značila stabilnost, ekonomski rast i otvaranje radnih mesta, oporavak privrede, a ne da se vraća u period kada su DOS i bivši režim bili na vlasti, kada je Srbiju obeležavala politička nestabilnost, pljačka, razaranje, otimačina i bogaćenje onih na vlasti dok je narod siromašio", objašnjava Jovanov, ističući da je to najjači utisak kada je u pitanju period koji se vezuje za DOS.
Jovanov je, inače i sam bio član jedne od članica DOS-a, Demokratske stranke Srbije (DSS), od 2001. do 2015. godine. I nije on jedini u SNS-u koji je imao veze sa DOS-om. Sa pojedinim izvornim članicama ove koalicije sarađivala je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja ovih dana poručuje: "Jednom DOS, očigledno se pokazalo da je uvek DOS".
Naprednjaci kao da previđaju da bi se po ovoj logici njima moglo uzvratiti "jednom radikal, uvek radikal", s obzirom na desničarsku partiju Vojislava Šešelja kojoj su mnogi članovi Srpske napredne stranke pripadali, uključujući i samu Maju Gojković. Ni sam Aleksandar Vučić ne propušta priliku da pojedinim protivkandidatima na predsedničkim izborima pridoda oznaku "DOS-ovski".
"A šta ste uradili od 2000. do 2012. godine, vi DOS-ovski kandidati", pita Vučić.
Zašto su naprednjaci i njihovi koalicioni partneri rešili da u izbornoj trci "tuku" protivkandidate upravo DOS-om?
"Radi se o tome što je DOS simbol izneverenih nada i očekivanja. I onda oni pokušavaju preko asocijacije ovih sadašnjih protivkandidata Aleksandra Vučića sa DOS-om da, zapravo, kažu: nećete valjda ponovo da vas iznevere. To je relativno vešta propagandna priča iako, zapravo, poslednjih pet godina vladaju naprednjaci i u tom smislu oni su ti koji snose odgovornost za ono što se u društvu dešava", ocenjuje sociolog Jovo Bakić.
Kako ovakvu izbornu strategiju vide ljudi koji su pripadali nekadašnjem DOS-u?
"DOS predstavlja poraz politike (Tomislava) Nikolića, (Vojislava) Šešelja, (Aleksandra) Vučića, (Ivice) Dačića, (Aleksandra) Vulina i sličnih", kaže lider Nove stranke Zoran Živković, koji je u vreme postojanja Demokratske opozicije Srbije bio jedan od potpredsednika Demokratske stranke (DS).
"Zato što je DOS porazio tu istu crveno-crnu koaliciju, odnosno tadašnje radikale, koji su sada napredni, i socijaliste, koji su i tada bili crveni i danas su crveni. I ja razumem taj atavistički strah od promena", ocenjuje Živković.
Bez obzira što je DOS imao puno mana, što nije ostvario sve svoje ciljeve, dodaje Živković, on jeste tog 5. oktobra 2000. godine pod vođstvom Zorana Đinđića i njegovih saradnika uspeo da stvori uslove da Srbija dobije budućnost, da dobije šansu za budućnost.
Demokratska opozicija Srbije formirana je početkom 2000. godine kao koalicija 18 stranaka koje su bile opozicija režimu Slobodanu Miloševiću. Kandidat Demokratske opozicije SrbijeVojislav Koštunica pobedio je Slobodana Miloševića na izborima za predsednika SR Jugoslavije u septembru 2000. godine. Usledile su, zbog nepriznavanja rezultata od strane Miloševićevog režima, petooktobarske demonstracije. Dan nakon protesta Milošević je zvanično priznao poraz na predsedničkim izborima. Ubrzo je DOS osvojio većinu i na parlamentarnim izborima u Srbiji, nakon kojih je premijer postao Zoran Đinđić.
"To nije post-truth"
Preuzimajući politiku stranaka koje su ih 2000. godine porazile na izborima, danas naprednjaci i socijalisti kao jedan od svojih osnovnih ciljeva imaju članstvo Srbije u Evropskoj uniji, što je bila agenda DOS-a. U Vladi Aleksandra Vučića sedeli su (Velimir Ilić) i još uvek sede (Rasim Ljajić) ministri koji su bili lideri DOS-a.
Vučić se u svom okruženju, kako primećuje Zoran Živković, oslanja na ljude koji su bili činovnici DOS-a. Osim toga Vučićevi koalicioni partneri socijalisti (Socijalistička partija Srbije) bili su u vladi sa Demokratskom strankom.
Ipak, u ovoj predizbornoj kampanji za predsednika Srbije, funkciju koja ne omogućava neku formalnu moć i mogućnost odlučivanja, govore o apokaliptičnoj prošlosti koja će se vratiti.
"Mislim da je to posledica neke iracionalnosti, neke vrste pretvaranja stvarnosti u nešto što je podložno samo političkoj zloupotrebi. Znači to nije post-truth, nego je to alternativna stvarnost od A od Š", kaže filozof Vladimir Milutinović.
"To je ono što je naš problem sa ovom vlašću, ona nije svakodnevna diktatura, dovoljno je da isključite televizor i onda nemate neke posledice, ali ako uključite televizor čujete nešto što više nema nikakvog smisla", zaključuje Milutinović.
Šta god govorili naprednjaci, ipak ne bi trebalo da smetnu sa uma promene koje su upravo rezultat obrta koji je u jesen 2000. godine izveo DOS-a, a od kojih je najbitnija vraćanje Srbije na međunarodnu političu scenu.
Recimo, na primer, da se bez toga ni Aleksandar Vučić danas ne bi mogao pozivati na česte susrete sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. On navodi da se srеo sa njom višе puta nеgo svi ovdašnji političari u poslеdnjih 40 godina sa nеmačkim kancеlarima uopštе, što je možda i tačno, ali i za to, uz sva osporavanja koja bi se mogla analizirati, može da zahvali snagama DOS-a, to jest onim grupacijama koje su svoju politiku izgradili na otporu Miloševićevoj politici, koju su shvatali kao pogubnu i u vremenu u kom je i sam Vučić u njoj učestvovao.
slobodnaevropa.org
|
