|
Ivanišević: Ne očekujemo veći priliv migranata
Državni sekretar u Ministarstvu rada Nenad Ivanišević kaže za RTS da se ne očekuje veći priliv migranata u narednom periodu, da ih trenutno u Srbiji ima oko 7.000 i to oko 6.000 u prihvatnim centrima, a da je ostatak u parkovima, na otvorenom jer ne žele u centre.
Govoreći u Jutarnjem programu RTS-a o mađarskom i hrvatskom zatvaranju granice, Nenad Ivanišević je rekao da se može očekivati promena rute migranata, da krenu preko BiH, jer je granicu između BiH i Hrvatske od skoro 1.000 kilometara nemoguće čuvati kao prema Srbiji.
Dodaje da za migrante sa ulice ima mesta u centrima, ali da im jedan broj "neodgovornih nevladinih organizacija pomaže da ostanu na ulicama".
"Podsećam, NVO su partner Vlade Srbije, ali neke neodgovorne, pravdajući svoj budžet, pokušavaju da te ljude ostave napolju. Pozivam sve koji imaju mogućnost da dođu u 14 centara i pomognu migrantima", rekao je Ivanišević.
Dodao je da se kapaciteti u centrima neće povećavati, ali da će se renovirati postojeći i izgradnjom novih objekata poboljšati konfor migrantima.
"Naš kapacitet je 6.000 mesta i mi ga nećemo povećavati", naglasio je Ivanišević i dodao da EU i Međunarodne organizacije finansiraju troškove migranata u Srbiji.
Školska nastava za decu-migrante u Srbiji
Rat je zaustavio i njihovo detinjstvo i obrazovanje, Mnogi su tek ovde prvi put ušli u učionicu. Dvadesetorica Avganistanaca, koji su do Srbije prešli 6.000 kilometara, svakoga dana pohađa i obavezan dvočas iz srpskog jezika kako bi mogli da prate nastavu.
"Ja učim ovde srpski jezik, engleski jezik, i matemetiku, i geografiju, hemiju, biologiju. Imam malo problema sa matematikom, malo-malo, ali sve razumem", kaže Nasimul Azamiri.
Han Rašid kaže da mu škola ide dobro. Nastavu u školi "Branko Pešić" u Zemunu pogađa i 18-godišnji Abdul Bazir iz Avganistana.
"Ja hoću da idem u Francusku", kaže Halitri Rahei.
U pomoć im pritiču i studenti Filološkog fakulteta i prevodilac Kamran.
"Dobri su, uglavnom se trude, a primećujem malo su stidljivi, a i malo straha imaju još uvek. Većina ima želju da ide dalje, ali ubedili smo ih da je bolje za njih da imaju obrazovanje", kaže Mirza Kamaran.
Raspoređeni su u osam odeljenja od petog do osmog razreda.
"Ukoliko završe u junu školsku godinu, dobiće naravno svedočanstvo škole, a za sada im samo izdajemo na mesečnom nivou 'skul report', koji za sada nije zvanični dokument, ali mogu da ponesu sa sobom i pokažu da su išli u školu", kaže Nenad Ćirić, direktor OŠ "Branko Pešić" u Zemunu.
Uporedo sa ovakvim vidom nastave, organizuje se i neformalno obrazovanje, koje bi trebalo da zaživi u svim prihvatnim i centrima za azil.
"Dok je bila aktuelna takozvana balkanska ruta, koja je zatvorena marta prošle godine, period zadržavanja migranata, tako i maloletnih migranata bez pratnje, bio je veoma kratak u našoj zemlji. Kako je ruta zatvorena, pa migranti počeli duže da se zadržavaju u našoj zemlji, tako se i javila potreba za ovakvim obrazovanjem. Za sada mi nemamo polaznike koji su završili celokupno školovanje. Ovo je tek projekat koji je počeo, znači deca su se uključila u školovanje, a ostaje da se vidi koliko će oni tu zaista ostati i koliko će oni zaista naučiti. Ono što je bitno, da oni po Zakonu o azilu, dok su u azilnoj proceduri imaju pravo da se uključe u osnovno i srednje obrazovanje", kaže Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglica i migracije.
Profesori obilaze svoje učenike u Centru u Krnjači. Kažu da mogu da im pruže obrazovanje, obezbede sveske, olovke, prilagode nastavu, ali da ovim mladim ljudima nedostaje i obuća i odeća.
|
