|
Srbija i EU uskoro bi trebalo da počnu pregovore o sporazumu koji će omogućiti da se u Srbiji razmeste oficiri za vezu Evropske granične i obalske straže, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Postavljanje oficira za vezu van teritorije EU omogućeno je reformom pogranične straže Fronteks 2016. godine.
"Nadležne vlasti u trećim zemljama koje su u pitanju moraju da sprovedu neophodne interne procedure za pregovaranje o sporazumima sa Komisijom. Očekuje se da će Srbija i Bivša jugoslovenska republika Makedonija u narednim sedmicama sprovesti interne procedure", navodi se u Drugom izveštaju o operacionalizaciji Evropske granične i obalske straže, objavljenom u Evropskom službenom listu.
Postavljanje oficira za vezu Evropske granične službe do prošle godine nije bilo moguće, a taj mandat dobila je reformom ove agencije EU čiji pun naziv je Agencija za graničnu i obalsku stražu EU, pri čemu je zadržan skraćeni naziv Fronteks koji se i do sada koristio.
U Delegaciji EU u Srbiji objašnjavaju da agencija sada revidira sve postojeće radne sporazume o saradnji u skladu sa novim mandatom, i ojačava saradnju.
"Dodatni budžet i pooižaji su obezbeđeni kako bi Agenciji omogućili da u narednim godinama rasporedi do dodatnih 10 oficira za vezu u prioritetnim zemljama, počev od Nigera i Srbije, pri čemu je planirano da se iz Srbije pokriva ceo Zapadni Balkan", navodi se u informaciji povodom ovog procesa.
Evropska komisija je izdvojila Srbiju i Makedoniju kao prioritetne zemlje, i već započela preliminarne razgovore o mogućnostima postizanja sporazuma. Da bi se sporazum sklopio, potrebno je da odluku o pokretanju pregovora da i Savet EU, u čijoj proceduri su već smernice za pokretanje sporazuma. Komisija je 22. novembra 2016. usvojila model statusnih sporazuma koji služi kao smernica za takve sporazume, i sadrži definicije i osnovna pravila pod kojima će se ova saradnja odvijati
Zapadni Balkan u fokusu
Nemogućnost ranijeg Fronteksa da raspoređuje timove na teritoriju trećih zemalja pokazala se kao posebno problematična tokom migrantske krize, posebno u pogledu kontrole tokova migranata zapadnobalkanskom rutom 2015. godine, objašnjeno je u dokumentima kojima raspolaže Delegacija EU u Srbiji.
Saradnja se ranije odvijala kroz bilateralne radne sporazume u oblasti upravljanja granicom i vraćanja migranata koje je agencija imala sa 18 trećih zemalja od ključnog značaja, što je uključivalo sve zemlje Zapadnog Balkana i Tursku.
U izveštaju o trenutnoj situaciji navodi se da je za podršku kontroli granica u regionu Zapadnog Balkana trenutno raspoređeno oko 100 službenika u zemljama članicama, pri čemu su najznačajnije na granicama Hrvatske i Bugarske kako bi se podržao nadzor granice i ojačao odgovor EU na izazove zapadnobalkanske migrantske rute. Podršku u ovome pruža 7 timova pasa, 15 posebnih kamera, 26 patrolnih kola i 5 vozila opremljenih termovizijskom kamerom.
Inače, kao opšta ocena Izveštaja navodi se da uprkos značajnom broju osoblja, i dalje ima nedostataka i ljudskih resursa i tehničke opreme u poređenju sa procenama potreba na osniovu analuze rizika.
Navodi se da je u ovogodišnjem prvom ciklusu operativnog rada u pograničnim zemljama članicama, koji je počeo 1. februara, raspoređeno oko 1.350 priparnika granične straže i drugog relevantnog osoblja.
U centru pažnje je suočavanje sa migratornim pritiskom na rutama preko istočnog Mediterana, centralnog Mediterana i Zapadnog Balkana.
Opšta ocena Izveštaja objavljenom u Evropskom službenom glasniku je da su zemlje članice dostavile podatke neophodne za procenu slabih tačaka, što je značajan korak da se ostvari preventivni pristup, a pohvaljen je i napredak Saveta u pripremama za otvaranje pregovora sa Srbijom i Makedonijom o postalvjanju oficira za vetzu, tako da se očekuje da će uskoro dati mandat.
To pokazuje da se operacionalizaciji Evropske granične i obalske straže daje pun politički prioritet, navodi se.
Istaknuto je međutim da je potrebno da zemlje članice daju doprinos u zajedničkom sistemu za brzu reakciju, pre svega u pogledu opreme, i da nastave napore kako bi pomogle zemljama članicama na spoljnim granicama time što će odobravati raspoređivanje osoblja.
Cilj reforme Fronteksa je da se povećaju kapaciteti. Konkretno, planirano je udvostručivanje broja zaposlenih na 1.000, kao i mogučnost za ovu agenciju da u operacije pozove 1.500 ljudi koje odrede zemlje članice. Reformisani Fronteks zvanično je pokrenut u oktobru 2016.
|
