|
Evropska NVO spasila 10.000 migranata u Sredozemlju
Evropska nevladina organizacija SOS Mediterane (Mediterranee), saopštila je da je njihov brod Akvarijus spasio 9.662 migranta tokom godinu dana operacija u Sredozemlju, kod libijske obale.
Od 7. marta 2016. i prve akcije spasavanja broda u teškoćama u Sredozemlju, Akvarijus, plovilo ove nevladine organizacije obavio je "73 spasavanja i 24 preuzimanja", odnosno preuzimanja migranata koje je spasio neki drugi brod, navela je organizacija.
Ukupno 13.991 osoba u teškoćama je prihvaćeno u Akvarijusu, a od tog broja njih 9.662 direktno su spaseni iz voda Sredozemlja.
"Nemamo izbora nego da spasimo te ljude" u teškoćama u sred Sredozemlja, rekla je suosnivačica te organizacije Sofi Bo na konferenciji za štampu u Marseju.
Kao i svi migranti koje trgovinski ili vojni brodovi spasu u moru oni se zatim dovoze do Italije koja ih preuzima. Od ukupnog broja, osam od deset su muškarci, a jedna četvrtina su deca ili adolescenti, i to osam od deset njih je bez pratnje odraslih.
SOS Mediteran, koji želi da upozori na kršenja ljudskih prva u Libiji objaviće uskoro zbirku ispovesti migranata koji su spaseni i koji govore o trgovini ljudima, poniženjima, maltretiranjima i silovanjima kojima su bili izloženi.
"Zakon oružja, nasilje, varvarstvo, svi ljudi koji su prešli preko Libije govore o tome", rekla je Bo koja želi da spreči svaki pokušaj evropskih zemalja da usvoje sporazum o vraćanju migranata u tu zemlju koja je u haosu.
Organizaciju SOS Mediterranee su osnovali evropski gradjani sa ciljem da se spasi što je više moguće života u moru. Organizacija je uputila novi apel za donacije, podsećajući da svaki dan u moru košta 11.000 evra. Organizacija je nezavisna od država i EU radi sa timovima Lekara bez granica, a prošle godine je 71 odsto finansirana iz donacija pojedinaca, a ostalo je uglavnom došlo od firmi i fondacija.
Orban: 'Migracija je trojanski konj terorizma'
Migracija je "trojanski konj" terorizma, a trenutno zatišje u prilivu migranata je samo privremeno, izjavio je danas premijer Madjarske Viktor Orban.
"Migracija je trojanski konj terorizma. Ljudi koji kod nas dodju ne žele da žive u skladu sa našom kulturom i običajima, već prema svojim - ali po evropskim standardima života", rekao je Orban na ceremoniji polaganja zakletve 462 nova graničara, koje vlada zove "pogranični lovci".
Orban je naredio da se ojača ograda na južnim granicama Madjarske kako bi se zaustavili migranti, većinom muslimani, za koje smatra da predstavljaju pretnju hrišćanskom identitetu Evrope i njenoj kulturi.
Orban je rekao da će problem sa migrantima nastaviti da postoji dokle god se ne reše problemi u njihovim postojbinama i ne prepoznaju potencijalni rizici, te dodao da će pritisak na Madjarsku biti nastavljen jer milioni ljudi planiraju da dodju u Evropu u potrazi za boljim životom.
"U ovom trenutku još uvek smo pod opsadom. Priliv migranata je samo usporio, ali nije gotov. Imamo vremena da pojačamo svoje linije odbrane", rekao je Orban.
Izgradnja druge, 150 kilometara duge ograde, opremljene termo kamerama i detektorima pokreta na granici Madjarske sa Srbijom, trebalo bi da se završi do 1. maja.
Poslanici Madjarske odobrili su nove propise kojima se dodatno ograničavaju prava tražiocima azila, a policiji daju veća ovlašćenja u slanju migranata nazad u Srbiju.
Tokom vanrednog stanja, koje je nedavno produženo do 7. septembra, svi tražioci azila biće do konačne odluke o njihovim zahtevima držani u kampovima napravljenim od kontejnera na granici sa Srbijom, što je u skladu sa odlukom Madjarske da zatvori sve druge izbegličke centre u zemlji.
Organizacije za ljudska prava, medju kojima i UN, kritikovale su nove propise jer smatraju da će biti ograničeno pravo tražilaca azila na pravnu pomoć, te da će imati velike posledice na fizičko i psihičko zdravlje izbeglica koje su već dovoljno propatile.
Zemlje EU ne moraju da daju humanitarne vize tražiocima azila
Evropski sud pravde presudio je da članice Evropske unije nisu u obavezi da izdaju humanitarne vize ljudima koji žele da uđu na njihovu teritoriju da bi podneli zahteve za azil.
Sud je ovu odluku doneo pošto je sud u Belgiji u oktobru prošle godine naložio vladi da izda humanitarne vize jednoj porodici iz ratom razorene Sirije.
Evropski sud pravde je presudio da bi odobravanjem da ljudi biraju gde će dobiti međunarodnu zaštitu ugrozilo sistem EU o tome koja zemlja treba da obrađuje zahteve za azil.
Sud, čije je sedište u Luksemburgu, naveo je međutim da država članica EU ima slobodu da odobri vize prema domaćem zakonu.
U Belgiji, prijatelji porodice za koju se veruje da je i dalje u Siriji ponudili su joj smeštaj i hranu.
Vlada strahuje da bi odobravanje vize ovoj porodici otvorilo vrata velikom broju novih zahteva.
|
