|
Više od hiljadu ljudi dočekalo je predsednika Albanije Bujara Nišanija koji je oko podneva stigao u Bujanovac. Nišani se na kratko zadržao u razgovoru sa građanima koji su ga pozdravili ovacijama.
Ispred zgrade Skupštine opštine dočekao ga je predsednik te opštine Šaip Kamberi. Potom su se Kamberi i Nišani uputili na sastanak koji se održava u samoj zgradi Opštine Bujanovac.
Od predstavnika vlasti Srbije prisutan je Zoran Stanković, predsednik Koordinaciong tela za Jug Srbije. Očekuje se da će se i on susreti sa gostom iz Albanije.
Nišani dolazi u Bujanovac na poziv Šaipa Kamberija, a osim sa njim najavljen je i njegov susret sa predsednikom Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Jonuzom Musliuom. Najavljeno je da će predsednik Albnije poseiti i Preševo, drugu opštinu sa albanskom većinom na jugu Srbije.
Predsednik nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliu naveo je pre dva dana da će Bujar Nišani imati niz susreta sa Albancima s juga Srbije, ali ne i sa predstavnicima zvaničnog Beograda, što je obrazložio time da je u Srbiji počela predizborna kampanja za predsedničke izbore u Srbiji.
Nišani će biti prvi predsednik Albanije koji nakon posete Envera Hodže 1948. godine, dolazi u Srbiju.
Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je neobično da predsednik Albanije, koji prvi put dolazi u Srbiju, pri čemu je to i prva poseta na tom nivou posle 69 godina, dolazi samo na jug Srbije, a da nema susrete sa svojim sagovornicima na vrhu srpske vlasti. Ističe, ipak, da takva praksa nije svedena samo na ovu posetu.
„Tu praksu da se posećuju samo svoje manjine u drugim susednim zemljama, imali su i drugi, a imala je i Srbija, svojim posetama Banjaluci ili dolascima stranaka iz Crne Gore koje predstavljaju tamošnju srpsku populaciju, na razgovore u Srbiju. Takvu praksu je, dakle, Srbija naveliko uvela i ne treba se čuditi da to izaziva reakcije i kod drugih i da se to onda smatra nekom normalnom praksom. Međutim, uvek je pitanje u kom se kontekstu tako nešto odvija i po kakvom protokolu. Imajući u vidu da je ovo prva poseta gospodina Nišanija Srbiji, protokol bi nalagao da to sve drugačije izgleda“, ocenjuje Minićeva.
Uoči posete Bujara Nišanija jugu Srbije, mediji su preneli izjavu Jonuza Musliua, čelnika Nacionalnog saveta Albanaca, da predsednik Albanije dolazi da bi se upoznao sa uslovima u kojima žive Albanci u Srbiji, budući da o Albancima, prema Ustavu Albanije, treba da se stara matična država.
Na to je uzvratio ministar za rad Aleksandar Vulin izjavom da Musliu priziva sukobe tamo gde ih nema, kao i da se na Balkanu ponovo budi velikoalbanska politika.
Od ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića stigla je, međutim izjava koja stišava strasti. On je istakao da ne očekuje nove tenzije tokom predstojeće posete albanskog predsednika Nišanija jugu Srbije i poručio da ta poseta neće ugroziti bezbednost. Stefanović je, odgovarajući na pitanje novinara da li dolazak albanskog predsednika vidi kao priliku za nove tenzije, rekao da se nada da neće biti bilo kakvih provokacija.
„Naši gosti se osećaju dobrodošlo u Srbiji, bez obzira da li nam se uvek sviđa šta imaju da kažu. Oni su na teritoriji naše zemlje sigurni“, podvukao je Stefanović.
Jelica Minić upućuje na dijagnozu šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, posle povratka sa balkanske turneje da je situacija na Zapadnom Balkanu "puna tenzija i izložena unutrašnjim, regionalnim i globalnim izazovima", i ističe da je upravo to razlog da političari u regionu ne dižu dodatne tenzije.
„Generalno, region izgleda uzavrelo, kako je to opisala i gospođa Mogerini kad se vratila u Brisel. Prosto, dalo bi se očekivati od svih političara da ne doprinose porastu tenzija nego da nastoje da situaciju smire i u bilateralnim odnosima jer opštim kontekstom u kome se sada nalazimo – i globalnim, i regionalnim i kontekstom unutrašnje situacije po zemljama – ne stvara se dobra klima stalnim podsticanjem sumnji i tenzija“, upozorava Minićeva.
Bilo bi dobro, zaključuje naša sagovornica, da i srpska i albanska strana povuku neke poteze dobre volje, tim pre što je u poslednje dve godine ostvaren napredak u unapređivanju odnosa između Srbije i Albanije njihovom aktivnom ulogom u okviru berlinskog procesa – i na političkom i na ekonomskom polju i na terenu saradnje mladih i aktivnog odnosa prema regionalnim problemima. Ne bi se smelo dozvoliti da se sve to što je postignuto uruši.
slobodnaevropa.org
|
