|
Živimo u čudnim vremenima, a ja se osećam kao da snimam prvi film. Ipak, atmosfera nije onakva kakva je bila kada su se nekad snimali filmovi, iako se ova moja nova priča lako može primeniti u današnje vreme.
Ovako govori proslavljeni filmski režiser Veljko Bulajić, autor kultnih ostvarenja "Vlak bez voznog reda" (1959), "Kozare" (1962), "Bitke na Neretvi" (1969), "Atentata u Sarajevu" (1975), "Velikog transporta" (1982)..., koji je ovih dana u Istri počeo da snima svoj novi film "Bijeg do mora". U pogonu je, kaže, ceo dan, a osamdeset i devet godina života nisu prepreka za jugoslovenskog reditelja iz Crne Gore, koji je najveći deo svog radnog veka proveo u Zagrebu, da na filmskom platnu još jednom ispriča priču o neverovatnim događajima iz Drugog svetskog rata.
- Ova priča lako se može primeniti i u današnje vreme. Pune dve godine radio sam na pripremama, ozbiljno kao i uvek. Drago mi je da vlada interesovanje, jer njime ostvarujem svoj dugogodišnji san da radim na filmu kojem je poruka da ljubav treba da pobedi besmislenost i užas ratova i sukoba. Ratovi prolaze, razaraju ljude i društva, pre svega malog čoveka, a na kraju se pokaže da ništa nije imalo smisla, osim ljubavi i dobrote.
Dolaze li bolji dani?
- Verujem u mlade generacije koje će reći da je dosta kopanja po onome što nas sve razdvaja. Čovečnost i ljubav moraju da budu ispred mržnje i sukoba. Mislim da će baš mladi ljudi koji dolaze rasterati sve ono krajnje desno i da neće da tolerišu pritiske.
Da li bujanje fašizma u Evropi preti da uruši sve ono što je izgrađeno?
- Optimista sam da će novo vreme, ipak, biti bolje, bez obzira na to što mnogi žele da profitiraju guranjem ekstremizma.
Da li ste umorni nakon celog dana priprema i snimanja?
- Guram kada sam već krenuo u ovu priču, a tempo je zaista veliki. Najzadovoljniji sam sa glumcima, sve su to talentovani ljudi koji su srećni što snimaju film. U filmu, između ostalih, igra mlada glumica Dijana Vidušin, koja je iz Pule, ali i veteran Goran Grgić. Nema u ovom filmu male uloge, sve su velike i značajne. Svi glumci koje sam angažovao za film imaju dara, a posebno se to odnosi na mlade glumice koje su pre svega poletne žene.
Kako uspevate u vremenima koja nisu naklonjena kulturi i umetnosti da složite pravu filmsku priču?
- Vidite i sami šta se događa sa filmom u Hrvatskoj, vode se rasprave o tome kako ubuduće naći najbolji model za finansiranje filma, a to je ista priča koja me prati ceo život. Nekad se mislilo da partizanski filmovi otvaraju sva vrata, ali ni to nije tačno. Nikada nije bilo lako obezbediti novac. Ni ja nisam uspeo da realizujem sve filmove koje sam želeo da snimim.
Čini se, ipak, da još uvek nema dobrog filma o ratu?
- Nažalost, na ovim područjima toga je i te kako bilo, pa verujem da će gledaoci dobro da prihvate ovaj film koji govori o sudbini nemačkog vojnika koji nije želeo da ide u rat i u bekstvu od partizana se zaljubio u devojku za koju je ljubav bila ispred rata. Ne mogu danas da se rade filmovi kao nekad, u kojima dominiraju samo pucnjava i spektakl, a pozadina ratnih užasa se ne oseća.
NEUMORAN I POSLE OPERACIJE KIČME
Svi koji znaju Bulajića poznaju i njegov poseban stil koji je zadržao sve do danas. - Iako sam, ne tako davno, imao operaciju na kičmi, oporavio sam se i sad hodam kao mladić. Svaki dan snimanja razrađen je do najmanjeg detalja, a ja stižem da se bavim i tehničkim poslovima.
novosti.rs
|
