|
Prostor na kome je podignuta prva električna centrala na Dorćolu počeće da se sređuje do kraja 2019. godine. Objekat centrale koja je sada ruina biće, kako je juče istakao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, veoma brzo preuređen.
Podsetio je da je predviđeno da na tom mestu bude Muzej Nikole Tesle. On će se prostirati na 10.000 kvadrata i biće naučnoistraživački centar i mesto gde će se studenti i profesori baviti životom i radom Nikole Tesle.
U obnovu stare električne centrale gde će biti naučnoistraživački centar, kako je najavljeno krajem juna na sednici Skupštine grada, biće uložen novac od prodaje marine Dorćol. Deo će biti investiran i u okolnu infrastrukturu.
Ministarsku radnu grupu za projekat muzeja sa naučnim centrom formirala je vlada Aleksandra Vučića. Novi objekat trebalo bi da bude najveći naučnoistraživački centar na ovim prostorima. Osim muzejske postavke, na tom mestu biće smešteni biblioteka i naučni kampus za studente i profesore iz celog sveta.
Ideja je da se, kao prateći sadržaji, na prostoru predviđenom za muzej izgrade i drugi objekti poput centra za promociju nauke, mlade talente, informacione tehnologije i genetički inženjering… Ali, za razliku od sadašnje najave, prošle godine je najavljivano ne 10.000 kvadrata, već 30.000 kvadrata.
Muzej Nikole Tesle vlada FNRJ osnovala je 5. decembra 1952, a rešenje je potpisao Josip Broz Tito. Za prvog direktora izabran je profesor Filozofskog fakulteta Veljko Korać. Za javnost muzej je otvoren 20. oktobra 1955. godine i bio je prvi tehnički muzej u Jugoslaviji.
Tom prilikom, kako se ukazuje u prezentaciji muzeja, predstavljena je stalna postavka na kojoj su posetioci mogli da vide verno izrađene modele po Teslinim nacrtima. Ali, tek 1957. smatra se početnom godinom muzeološke delatnosti jer je tad, urnom koja je doneta u muzej, bila upotpunjena stalna postavka. Od 9. oktobra 1969. ova institucija je u vlasništvu grada Beograda.
Staranje o naučnikovoj imovini posle smrti Nikole Tesle, a pre stvaranja muzeja prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943. godine, pripalo je Savi Kosanoviću, sinu Tesline najmlađe sestre Marice. Zalaganjem Kosanovića 1951. su konačno svi lični predmeti i spisi Nikole Tesle preneti u Beograd.
Kosanović ih je potom poklonio državi. Zaostavština Nikole Tesle je brodom „Srbija” uplovila u luku Rijeka septembra 1951. godine. Potom je, kako se navodi u podacima muzeja, vozom preneta u Beograd gde je smeštena na Elektrotehnički fakultet. Juna 1952. ona je preneta u „Genčićevu vilu” u tadašnjoj ulici Proleterskih brigada 51, u kojoj se i danas nalazi muzej.
Muzej je danas jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, a i u svetu. Jedini je koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle.
U dubinama Gazivoda neprocenjiva riznica srpske kulture
VIKILIKS : Makedonija još 2008. godine pristala da promeni ime?
Naučna elita stigla u Viminacijum
Leskovačka "Roštiljijada": Pljeskavica za doručak, pa opet za večeru
Predložen zakon o računanju vremena u Srbiji
Asteriks posle 20 godina ponovo pred srpskim čitaocima
Obrazovanje odraslih kroz „Erazmus plus” EU: od Italije do Srbije
Spreman zakon o računanju vremena
Evrostat: Žene žive duže od muškaraca i ima ih više
Anketa: Za mlade su šamar i ljubomora ljubav, a silovanje u vezi ne postoji
Evropska unija odustaje od pomeranja kazaljki
Tito i Kardelj pripremali raspad SFRJ
Skup Mense u Beogradu
Otvorena izložba „Kraljevina Srbija i SAD” u prisustvu Vučića i Skota
|
