Najveće zasluge za iscrtavanje granica novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine pripadaju - naučniku Mihajlu Pupinu. Bez njegovog autoriteta i diplomatske veštine nova država na Balkanu ostala bi bez gotovo cele jadranske obale, Banata, Baranje i Međumurja, kao i Makedonije koja je trebalo da se podeli nauštrb Srbije. Veliko je pitanje i da li bi Bled i Triglav danas bili u sastavu Slovenije.
Srpska delegacija u Parizu imala je težak zadatak - da za čojanim stolom odbrani pobedu stečenu na bojištu. Zahvaljujući ugledu koji je u SAD i kod predsednika Vudroa Vilsona uživao veliki naučnik, nova južnoslovenska kraljevina dobila je podršku ove zemlje i izvojevala veliku diplomatsku pobedu. Da se to nije dogodilo, veliki delovi današnjih teritorija Srbije, Hrvatske, Slovenije ili Makedonije bili bi pripojeni Rumuniji, Bugarskoj, Austriji, Italiji...
Epizoda sa pariske konferencije, koja je i formalno prekrojila Evropu, samo je jedna od političkih bitaka koje je vodio Mihajlo Pupin.
Diplomatske misije, koje su dosad bile u senci isticanja njegovih naučnih zasluga, istražio je i smestio u korice knjige pod naslovom „Zvono slobode“ publicista Željko Šajn. Monografija, koja će biti uskoro promovisana na velikoj svečanosti u beogradskom Narodnom pozorištu, baca novo svetlo na Pupinovu ulogu u velikim istorijskim dešavanjima.
- Kao dokazani patriota i čovek koji je u svakoj prilici isticao svoje srpsko poreklo, Pupin nije štedeo uticaj kada god je trebalo pomoći svom narodu - kaže Šajn. - Tome je naruku išlo to što je njegov ugled u SAD bio izuzetno veliki. Uživao je veliko poštovanje Bele kuće i Stejt departmenta, posebno predsednika Vilsona. To je bilo presudno za donošenje niz odluka koje su išle u prilog Srbiji.
Šajn podseća da je Pupin bio generalni konzul Srbije u SAD. Tokom Prvog svetskog rata bio je garant niza vojnih misija tokom kupovine oružja i vojne opreme u Americi. Kod američkih i drugih trgovaca založio je čak i svu svoju ličnu imovinu kao garanciju da će Srbija, koja je bila u egzilu u Grčkoj, isplatiti njihove račune. Na njegovu inicijativu Vilson je 1918. godine potpisao Proglas srpskom narodu, u čiju čast je na Beloj kući istaknuta srpska zastava.
- Veliki naučnik u mladosti je gajio revolucionarne ideje, ali je odmah po dolasku u Ameriku shvatio da jedino znanje, ugled i diplomatija mogu da donesu uspeh i pojedincu i državi - jedna je od teza Šajnove knjige.
OSNIVAČ NASA
Veliki naučnik celog života je bio ponosan na pripadnost srpskom narodu i američkoj državi. Osim za Srbiju, velike su njegove zasluge i za SAD. Tome u prilog svedoči i činjenica da je više puta imenovan u odbore Bele kuće čiji je zadatak bio razvoj ove zemlje. On je bio jedan od inicijatora osnivanja državne agencije koja je preteča današnje NASA.
ZASLUGE BEZ PRIZNANjA
Mihajlo Pupin je bio pravi sin srpskog naroda koji je dao ogroman doprinos zemlji čije državljanstvo nikada nije imao. Željko Šajn zato poziva na ispravljanje ovog istorijskog apsurda.
- Narodna skupština bi trebalo da donese deklaraciju kojom bi se Pupin, zbog svega što je učinio, proglasio za zaslužnog građanina - kaže Šajn.
