|
Zemlje Zapadnog Balkana su, baš kao i svet, globalno suočeni sa pretnjom ekstremizma i radikalizma ne samo od "Islamske države" već i od drugih radikalnih neofašističkih i rasističkih grupa, upozorila je ekspert za Balkan iz Saveta za politiku demokratizacije dr Valeri Peri.
Kao izvanredni poznavalac Balkana, Peri za Radio Slobodna Evropa ukazuje da je glavni problem država regije to što za razliku od Zapada nemaju dovoljno snažne demokratske institucije koje bi se nosile sa izazovima i nagomilanim nezadovoljstvom građana koje je usput i pogodno tlo za radikalizaciju.
Zemlje Balkana rade na prevenciji radikalizma i ekstremizma iako sa nedovoljnim resursima, naglašava.
Dr Peri, koja je nedavno objavila istraživanje za DPC pod naslovom ”Uticaj napora u prevenciji i borbi protiv radikalizacije i nasilnog ekstremizma na Balkanu”, kaže da misli da je za svaku zemlju važno da osigura da njene obaveštajne službe i snage bezbednosti rade dobro svoj posao na prikupljanju i deljenju informacija, a potom i analiziraju te informacije na nezavisan način.
To je izazov za sve države i Bosna i Hercegovina nije drugačija u smislu odgovaranja na neposredne opasnosti.
"U širem smislu u prevenciji nasilnog ekstremizma u BiH i regiji, moj nedavni izveštaj za Savet za politiku demokratizacije, pokušao je dati detaljniji pogled na politička i socijalno ekomska pitanja koja bi mogla stvarati uslove za situacije u kojima bi manji broj osoba mogao gravitirati prema više esktremnim mjerama. I želela sam to da istražim kao i aktivnosti koje su razmatrane na prevenciji ekstremizma, kratkoročno i dugoročno", kazala je.
Ona smatra da u smislu širih pretnji Bosna i Hercegovina i region treba da budu na oprezu, baš kao što sve zemlje i jesu.
"Videli smo napade u prestonicama evropskih zemalja, ali i u manjim gradićima, čak i selima. Niko nije imun od toga. U smislu konkretnih pretnji, mislim da glavna briga treba da bude da li ili ne pojedinci iz regije i izvan nje mogu gledati na slabe institucije kao na potencijalno sredstvo ili prednost u njihovim naporima da destabilizuju region. Mislim da bi to moglo biti nešto što bi mogli uzeti u obzir pojedinci koji koriste nasilje za postizanje ciljeva", navela je..
Prema oceni iznesenoj u istraživanju, Peri smatra da postoje tri potencijalna scenarija koji na Balkanu mogu oblikovati napore u borbi protiv terorizma.
"Prvi scenario odnosi se na status quo, odnosno činjencu da su sami projekti usmereni na mlade ljude i na pokušaj da se minimalizuje radikalizacija i poboljšaju neke od kontraterorističkih mera nisu dovoljni. To je važno ali to ne uzima u obzir širu sliku u političkom smislu, i ne usmjerava pažnju na izazove u zemljama regije, na nezadovoljstva zbog dominatnog osjećaja nepravde. Ja sam ukazala na te različite manifestacije i frustracije kod ljudi na koje izostaje odgovor", navela je.
Drugi scenario, prema njenim rečima je podstaknut time što je u poslednje vreme objavljen izvestan broj tekstova o regionu, od osoba sa strane koji su sugerisali da bi dugodišnji politički izazovi mogli rešti drugačijim granicama ili razmenom teritorija. To je, smatra Peri, pogrešno.
Ideja da bi ono što motiviše radikalizaciju, frustraciju i ekstremizam moglo biti eliminisano daljim razdvanjem ljudi prema njihovim etničkim, nacionalinim i religijskim opređeljenjima je jednostavno netačna i nije se pokazala uspješnom nigđe, navela je i dodala da misli da umesto toga treba raditi na tome da ljudi dobiju osećaj da pripadaju pravednijem društvu.
Kao treći scenario koji, kako kaže, lično preferira je da ovo pitanje u kojem se radi o efikasnoj vladavini o efektnim građanskim vrijednostima.
"I umesto da se sve više udaljavamo od promocije liberalne demokratije, građanskog društva i odgovorne vlasti, tome treba više da težimo", zaključila je.
|
