|
Pred Srbijom su, kada je reč o Pariskom sporazumu o borbi protiv klimatskih promena, veliki izazovi u vidu ostvarenja cilja smanjenja emisije gasova sa efektima staklene bašte i prilagođavanja privrede, odnosno povećanja otpornosti srpske privrede na klimatske promene, rekao je 27. juna šef sektora u Delegaciji EU u Srbiji Rihard Maša. Na istom skupu budući ministar ekologije Srbije Goran Trivan izjavio je da su za borbu protiv klimatskih promena važni i novac i projekti i strategije, ali da je pošumljavanje najjevtinije i najefektnije rešenje za ublažavanje klimatskih promena.
Podsećajući da je Srbija krajem maja ratifikovala Pariski sporazum i da je jedna od 195 potpisnica tog dokumenta, Maša je istakao značaj usklađivanja akcija Srbije sa partnerima kako bi se rast globalne temperature zadržao ispod dva stepena Celzijusa.
Maša je na panel diskusiji "Srbija i Pariski sporazum", koju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Delegacija EU u Srbiji u saradnji sa EU Info centrom, rekao da EU podržava Srbiju u suočavanju sa klimatskim promenama i da je cilj da Srbija nastavi da se razvija uprkos promenama klime.
"EU je spremna da podrži Srbiju i da izdvoji 20% godišnjeg paketa pomoći EU, odnosno 40 i više miliona evra, za to (borbu protiv promena klime)", kazao je Maša.
On je rekao i da će za dobre projekte u oblasti zaštite čovekove okoline uvek biti novca. "Dobar ekološki projekat prolazi kod EU, ima para za to", kazao je Maša.
Savetnica u Generalnom direktoratu Evropske komisije za klimatska pitanja Ivana Mijatović rekla je ovrćući se na izlazak SAD iz Pariskog sporazuma, koji je potpisalo 90 odsto svetskih emitera, da EU neće ponovo pregovarati o sporazumu koji je "primeren, fer i ambiciozan".
Mijatović je najavila dalju tehničku pomoć EU Srbiji za borbu protiv promena klime.
Uz pomoć EU Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije trenutno radi na neophodnm okviru za spovođenje Pariskog sporazuma - Strategiji borbe protiv klimatskih promena i Akcionom planu.
Šefica odseka za klimatske promene u Ministarstvu Dnijela Božanić podsetila je da je Srbija od 2000. imala štetu od pet milijardi evra zbog promena klime od čega je 70% bilo zbog suše a ostalo od poplava.
Ona je rekla da je prevencija ključna i da svaki evro uložen u prevenciju donosi uštedu od šest evra za saniranje posledica promene klime.
Značaj proaktivnog pristupa, odnosno prevencije radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda, kao i adaptacije na klimatske promene, istakla je i zamenica direktora kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sndra Nedeljković.
Panel diskusija je organizovana povodom Nedelje klimatske diplomatije.
Budući ministar ekologije Srbije je veliki zagovornik pošumljavanja
Budući ministar ekologije Srbije Goran Trivan izjavio je da su za borbu protiv klimatskih promena važni i novac i projekti i strategije, ali da je pošumljavanje najjevtinije i najefektnije rešenje za ublažavanje klimatskih promena.
"Biću praktičar (kao ministar)", rekao je Trivan i dodao da zaštita prirodne sredine nije pitanje partija, nego kompetentnosti i saradnje sa građanima bez kojih nema napretka na planu zaštite životne sredine.
Goran Trivan, sada gradski sekretar za ekologiju, kandidat je za ministra zaštite životne sredine u novoj vladi.
Trivan je na panelu "Srbija i Pariski sporazum" u beogradskom EU Info centru rekao da će, ako bude ministar, samo promeniti adresu i da je u oblasti zaštite prirodne sredine najvažnije za Srbiju "da zna stanje u kome je, što delimično zna, dok Beograd to prilično dobro zna".
Budući ministar ekologije rekao je i da država daje zakonski okvir i strategije ali da ne osluškuje dovoljno lokalne samouprave.
Govoreći o dosadašnjem radu, Trivan je podsetio da je Beograd doneo strategiju i akcioni plan za borbu protiv klimatskih promena, da ima strategiju pošumljavanja i fond za energetsku efikasnost.
|
