|
Čuveni francuski muzej Luvr otvorio je dve posebne sale za umetnička dela opljačkana tokom Drugog svetskog rata, koja i dalje traže naslednike. Reč je o kabinetima površine po dvadesetak kvadrata, u kojima je izloženo 31 delo, različitih autora iz više epoha od 1500. do 1900. godine. Radi se o slikama uglavnom manje popularnih stvaralaca, ali koje, ipak, imaju veliku vrednost. Mnogo je i anonimnih slikara. To je samo jedan deo umetnina koje su otete i još nisu stigle do onih kojima pripadaju.
- Namera nam je bila da na ovaj način animiramo javnost i pomognemo da neki naslednici, možda, prepoznaju delo koje im pripada - kažu, za "Novosti", u Luvru.
Kada se prođe kroz deo posvećen flamanskim majstorima iz vremena oko 1600. godine, u krilu Rišelje na drugom spratu, gde su smeštena dela francuske i severne škole, desno od slike "Krštenje Hrista" Kornelisa van Harlema, nailazi se na dve povezane, skrajnute prostorije otvorene tokom renoviranja koje je završeno početkom decembra.
U muzeju ističu da im je, u ustanovi kroz koju prođe i do 20.000 posetilaca svakoga dana, cilj bio da mesto bude tiho i izdvojeno, da bi ljudi mogli da se koncentrišu na dela koja su svedoci teškog vremena. Sve, na određeni način, ima i memorijalnu funkciju.
Desno od ulaska u prvu prostoriju stoji veliki natpis koji podseća na istorijat opljačkanih dela. Između 1940. i 1945. godine, nacisti su u Francuskoj oteli oko sto hiljada umetničkih predmeta. Već 1944. formirana je komisija za povraćaj i do 1949. je vraćeno oko 61.000 dela, od kojih je velika većina, oko 45.000, predata vlasnicima ili njihovim naslednicima. Dela za koja se niko nije javio uglavnom su prodata (oko 13.000), dok su francuske vlasti zadržale 2.143 predmeta. Od toga, Luvru su pripala 1.752 dela, od čega 807 slika, od kojih je u ovom muzejskom kompleksu zadržano 296, dok su ostala raspoređena u muzeje širom Francuske.
Od toga, 107 je izloženo, od čega 31 u dve zasebne sale, i još 76 širom muzeja, dok se ostale nalaze u fundusu. Među slikama raspoređenim u drugim delovima stalne kolecije Luvra nalazi se i "Glava lavice" Teodora Žerikoa. Uz sva ova dela stoji poseban natpis da ne pripadaju francuskoj državi i da se ona samo brine o njima. Imaju poseban inventarski broj i nisu uvršćena u inventar Luvra. Od 1951. godine, vlasnicima je vraćeno pedesetak dela.
Kroz prostorije sa izloženim opljačkanim slikama prolaze posetioci, ali niko ne zna o čemu je reč. Ima stranaca, ali i domaćih. Među njima su i Monika i Lijam iz Čikaga, Žak iz Liona... Srednjoškolka Amina, za predmet Istorije umetnosti, precrtava "Portret mlade devojke" francuske slikarke iz 18. veka Lujze-Elizabet Viže Lebran, koja se, takođe, nalazi u kolekciji. Slučajno je odabrala ovo delo, ni ona ne zna da ova slika "traži" vlasnika. Svi su iznenađeni kad im na to skrenemo pažnju.
- To nam je i bio cilj, da ljudi saznaju i prenesu dalje ovu informaciju - kažu nam zaduženi za predstavljanje umetničkih dela u Luvru.
Krajem prošlog milenijuma, u Francuskoj je formirana posebna radna grupa koja je imala zadatak da detaljno popiše preostala dela. Tako je 2004. godine objavljen poseban katalog o nasilno oduzetim umetničkim predmetima tokom rata. Dve sale sada služe kao "vitrina" za taj katalog.
U Luvru kažu da su napravili reprezentativni izbor dela za izlaganje, ali ne isključuju mogućnost da se postavka s vremena na vreme menja. Ističu da će slike tu u svakom slučaju ostati sve dok se neko ne javi. S obzirom na to da sve traje još od 1944. godine, velike su šanse i da trajno ostanu u Luvru.
GREŠKOM DELAKROA
Uz jedno ulje, stoji natpis da je autor Ežen Delakroa, ali se očigledno potkrala greška. U Luvru nam kažu da je izostao znak pitanja pored imena slavnog autora, a na kraju se ispostavilo da se samo radi o slikarskoj školi iz njegovog doba.
AUTORI OPLjAČKANIH SLIKA
Medju imenima u dve sale Luvra posvećenim otetim slikama su i Johan Ernst Hajnzijus, Nikola Bertuci, Januariujus Cik, Oktav Taser, Frans Franken Mlađi, Vibrand de Gest, Mihael Sverts, Nikolaus Knupfer, Jan Linsen, Luj Gabrijel Moro, Teodor Ruso, Jakob van Velsen, Barent Fabricijus, Žak Ogisten Pažu...
REPARACIJA
Najveći deo slika iz kolekcije je oduzet jevrejskim porodicama u Francuskoj, ali ne samo njima. Neke dela uzeta su i kao deo ratne reparacije.
novosti.rs
Prva Srpkinja među 150 najmoćnijih ljudi na planeti
U redu za SANU stotinu novih kandidata
Miloševiću poturali i pregovore o Kosovu
Srbija beleži veliki pad broja stanovnika
Srpski fizičari iz saharskog peska "čitaju" prognozu
NATO pršut ne miriše
Srbija jedina iz regiona na listi Si-En-Enovih destinacija u 2018.
Život na granici
Petina starijih u Srbiji loše živi
Buvljak za obe strane granice
Biseri nanizani uz Drinu
Novi kodeks: Burek zabranjen na šalteru
Brine to što vole mladi
Današnja BiH u očima 'Dayton generacije'
Brod plovi oko Liberlenda
Trećina dece u Srbiji na liniji siromaštva
Nemački bundesver: EU se raspada do 2040. godine
Izbeglice u Srbiju donele carsku Rusiju
|
