|
Na srpskom štandu je najviše prehrambenih firmi, koje proizvode predstavljaju pod sloganom "Arome čiste prirode", među 3.000 kompanija koje izlažu svoju ponudu na čak 400.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.
Na sajmu su, između ostalog, predstavljena kvalitetna srpska vina, mlečni proizvodi, ali organski proizvodi od aronije, pa i oni od tartufa, na štandu iznad kojeg dominira veliki natpis "Made in Serbia".
Premijerka je probala i čokoladu sa tartufima, a jednu je poklonila ambasadorki Kine Čen Bo, koja je zajedno sa njom i srpskim ministrima posetila sajam.
Takođe, imala je priliku da se uveri da srpske tortilje, u meksičkom ruhu, stižu i do kineskog tržišta, jer je jedna novosadska kompanija počela izvoz svog proizvoda u Kinu.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić istakao je da je kinesko tržište višestruko važno za Srbiju, ali da je potrebno zadovoljiti nekoliko uslova, pre svega, obezbediti kvalitet, konkurentnost i kontinuiran plasman robe na tržište Kine.
On je naglasio da je Srbija značajno povećala robnu razmenu sa Kinom, u odnosu na prošlu godinu, pa je ona sada duplo veća - u prvih devet meseci plasirana je roba u vrednosti od 214 miliona dolara, dok smo cele prošle godine prodali robu za 92 miliona dolara.
"Ako se ovaj trend nastavi, približićemo se prvi put cifri između 250 i 300 miliona dolara. To je još malo i zato su ovi sajmovi važni. Ovo je prilika da približimo naše prozivode velikom, ali zahtevnom kineskom tržištu", rekao je Ljajić.
On je dodao da učešće na sličnim sajmovima približava Srbiju korak više ostvarenju cilja - konstantno povećanje robne razmene i smanjenje trgovinskog deficita, jer Srbija mnogo više uzozi iz Kine nego što u nju uvozi.
Srbija ima kvalitetne proizvode
Kako je rekao, Srbija ima kvalitetne proizvode koje može da ponudi kineskom tržištu.
Prema njegovim rečima, zbog osnovnog problema, kontinuiteta u isporukama robe, potrebno je da se obezbede velike količine, i zato se mora ići na specifične vrste kvalitetnih pirizvoda, koji nemaju konkurenciju na globalnom tržistu ili je ta konkurencija manja.
"Ovde smo videli neke od tih proizvoda koji imaju prilike da se prodaju na ovom tržištu i siguran sam da ćemo iz godine u godinu povećavati i asortiman robe koje prodajemo, ali i njihovu količinu, pa i kontinuitet", rekao je Ljajić.
Kao primer, naveo je proizvode od tartufa, koji, kako kaže, verovatno nemaju "prođu" u Srbiji, ali domaća lokalna kompanija koja se time bavi postaje i regionalni brend.
"Moramo konačno da budemo prepoznatljivi po nekom od prozivoda. Česi su vodilu kampanju i postali su poznati po pivu koje ovde izvoze. Italijani po vinu. Ovde je veliki broj naših vinarija i možda je to velika sasnsa, jer je u poslednjih godinu dana izvoz vina postigao veće cifre nego ranije", dodao je on.
Naveo je i da Srbija u Kinu izvozi bukovo drvo, koji je drugi izvozni proizvod, ali da bi bili profitabilnije da izvozimo gotov proizvod u odnosu na sirovinu.
"Zato moramo da se koncentrišemo na nekoliko porizvoda i da rebrendiramo proizvode koje izvozimo, da konačno budemo prepoznatljivi po nekom od njih, koji će onda otvoriti vrata i za sve druge robe", rekao je Ljajić.
Procene su da će oko pola miliona kupaca iz svih delova sveta posetiti Sajam, što predstavlja veliku šansu za sprske privrednike.
Za devet meseci više od 100.000 kineskih turista
Broj kineskih turista koji dolaze u Srbiju raste i u prvih devet meseci premašio je 110.000, rekao je ministar Rasim Ljajić.
"Ukoliko se ovaj trend nastavi, imaćemo više od 140.000 kineskih turista u Srbiji", rekao je Ljajić.
Primera radi, 2016. godine u Srbiji je bilo svega 18.000 kineskih turista, dodao je ministar.
"Sudeći prema ovim trendovima, imaćemo više od 300.000 noćenja kineskih turista. To su podaci koji ohrabruju i pokazuju da kampanja koju smo vodili na kineskom tržištu daje rezultate, ali i pokazuje da ima prostora da se broj kineskih turista u narednim godinama poveća", rekao je Ljajić.
Ekonomija ili ekologija – borski izazovi
Počeli arheološki radovi u Smederevskoj tvrđavi
Stopa nataliteta u BiH najniža u Evropi
Svako peto dete ima višak kilograma
Arheolozi u Viminacijumu užurbani zbog Uneskove liste
Čedomir Jovanović: Ponosan na 5. oktobar, Mrkonjić: Nisam očekivao da će se to desiti
Nuklearni otpad sve bliže BiH, Slovenija i Hrvatska ćute
Zašto Jasenovac nikad nije oslobađan?
Žiči neophodna obimna i složena obnova
Da li je Kinezima lakše da nauče srpski jezik, ili Srbima kineski
Zašto mladi odlučuju otići 'trbuhom za kruhom'?
U Srbiji se svake godine baci gotovo 247.000 tona hrane
Transparentnost Srbija: Beograd medju najnetransparentnijim prestonicama Evrope
Koji narodi EU se najviše osećaju Evropljanima
Venera iz Vitkovačkog polja
Vreme prvih stvari i zašto su Jugoslaviju vodili „kul“ komunisti
Kome smetaju deklaracije u bojama semafora
Na Balkanu se krađa istorije ponavlja
|
