|
Nekoliko važnih događaja koji su na svoj način promenili svet, ove godine obeležava jubilarnu godišnjicu. Na današnji dan pre 50 godina počeo je muzički festival „Vudstok“, isto toliko vrmena prošlo je od sletanja prvog čoveka na Mesec, pre 30 godina pao je Berlinski zid, dok je Ameriku i svet, pre 45 godina potresala afera „Votergejt“.
Istoričar Predrag Marković kaže da se „Vudstok“ odigrao u vremenu prvih stvari, a da sada postoje stotine takvih festivala.
„Do 'Vudstoka' je slučajno došlo na jednoj američkoj livadi. Baš zato je prvi takav događaj, on je ostao zabeležen kao završna manifestacija Leta ljubavi. Na 'Vudstok' su uticala dva pravca – studentske demonstracije koje su počele 1968. godine i strategija bega od stvarnosti“, naveo je Marković.
U tom smislu studentske demonstracije bile su, kako kaže, politički protest, a ovo je neki kulturološki protest u kojem su ljudi odbacili većinu tadašnjih normi – današnja moda, feminizam u novom smislu, ekologija su nastali u to vreme.
Doduše i neke negativne stvari, kao što je i masovna upotreba droge.
Iako isprva nije bio planiran kao toliko masovan, „Vudstok“ je privukao stotine hiljada posetilaca, a Marković ocenjuje da su masovna okupljanja oduvek bila nepredvidljiva.
Mnogi su skeptični da zbog načina savremenog života takva spontanost kakva se desila na „Vudstoku“ nije više moguća. Marković se ne slaže.
„Ova devojčica što sada prelazi okean u jedrilici je pokrenula nešto neočekivano. Svi tu decu kritikuju, međutim, glavni pobunjenici protiv globalnog zagrevanja su srednjoškolci. Ta devojčica, Greta Turnberg, je simbol“, kaže istoričar.
Marković ističe da nostalgija za „Vudstokom“ najviše postoji zbog tog vremena neobaveznosti u kojoj su bejbi bumeri sa jednom lakoćom pristupali životu, a današnji mladi ljudi su suočeni sa mnogo težim stvarima.
„Kul“ komunisti
Zanimljivo je i to da je kod nas obeleženo 50 godina od izvođenja mjuzikla Kosa.
„Mi smo bili jedno veoma liberalno društvo za jednu komunističku državu. Kod nas je nekoliko meseci posle Brodveja izvođena Kosa, koja je takođe izbacila jednu čitavu generaciju novih umetnika. Ta država je vešto koristila tu masovnu kulturu za svoju propagandu. Bili su kul komunisti“, istakao je Marković.
Još jedan veliki događaj koji ove godine obeležava 50 godina je sletanje na Mesec.
„To je bio prvi planetarni događaj. To je događaj koji je spojio svet putem televizora“, kaže Marković.
Iako direktno od sletanja na Mesec nije ništa dobijeno, njegovi sporedni efekti, objašnjava istoričar, imali su velikog uticaja.
„Vidite kako su Amerikanci praktični. Na primer pelene, razne vrste hrane, teflon... Sve je to proisteklo iz napora da se čovek pošalje na Mesec. Ta brojna istraživanja stvorila su mnogo tehničkih novotarija koje utiču na naše živote“, navodi Marković.
Kenedi je proglasio trku za sletanje na Mesec, a ljudska noga je kročila na Zemljin satelit tokom mandata Ričarda Niksona, koji je kasnije neslavno sa vlasti sišao zbog afere „Votergejt“, koja se desila pre 45 godina.
Kako je Duboko grlo srušilo čoveka koji je oborio SSSR
„Afera 'Votergejt' je velika pobeda slobodnih novinara. Dva dva novinara obore američkog predsednika je teško zamislivo. Oni su došli do tog nepoznatog čoveka, šifrovanog imena Duboko grlo, iz administracije koji je prijavio da su Niksonovi ljudi prisluškivali demokrate“, objasnio je Marković.
Ipak, Marković smatra da je Nikson veliki državnik i da je ostario najveću pobedu za Ameriku, narušavajući geopolitičku ravnotežu i stvorio savez sa Kinom, koji je na kraju oborio Sovjetski savez.
„Votergejt“ je, kako kaže, dobra lekcija iz moći za novinare.
„Vi kao novinar imate dve velike lekcije. Jedna je 'Votergejt', druga je obaranje Makartija. To je dokaz da dobro novinarstvo, koje se bavi ozbiljnim temama, može da ima uticaja“, ističe Marković.
Još jedan događaj koji se ove godine obeležava jeste 30 godina od pada Berlinskog zida.
„Pad Berlinskog zida je bio apsolutno iznenađenje za sve. Taj događaj je moj omiljeni argument za to kolika je laž da su sve te špijunske organizacije sveznajuće. CIA, koja navodno sve zna, bila je zapanjena događajem. Oni su zvali američkog ambasadora u Berlin da ga pitaju šta se dešava, a on rekao da će da im kaže čim upali televizor da vidi“, kaže Marković.
Nemačka je padom Berlinskog zida poništila poraz u Drugom svetskom ratu, smatra istoričar.
„To je bio simbol ujedinjenja jedne moćne, slobodne Nemačke. Ono što je neobično jeste da se nisu zavoleli istočni i zapadni Nemci. Bili su toliko srećni što su se ujedinili, ali 30 godina kasnije i dalje je velika podela među starijima“, navodi Marković.
Nažalost, padom Berlinskog zida Jugoslavija je izgubila tu ulogu veze između istoka i zapada i onda su je, prema rečima Markovića, pustili da propadne.
„Berlinski zid je oborio komunizam. Počelo je nešto ranije u Poljskoj i završeno je u Berlinu“, zaključuje Marković.
Kome smetaju deklaracije u bojama semafora
Na Balkanu se krađa istorije ponavlja
U Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona hrane
Šta otkrivaju dokumenta na osmanskom jeziku koja smo dobili iz Turske
Milutin Milanković – čovek kome je bilo važno znanje, a ne priznanje
Mladi u regionu – malo putuju, često bez posla, žele da odu iz zemlje
Fašista koga su komunisti voleli
Pet vekova goraždanske štamparije
Nema mnogo razlike u sastavu proizvoda na istoku i zapadu EU
Evropa i dalje najmirniji deo sveta
Kome je i zašto potreban DNK registar
|
