|
Spektakularno otkriće četvrte monumentale venere na lokalitetu Vitkovačko polje kod Aleksandrovca. Do otkrića došli prilikom zaštitnih istraživanja zbog radova na uvođenju lokalne kanalizacije!
Otkriće figurine boginje plodnosti, stare 6.500 godina, na lokalitetu Vitkovačko polje kod Aleksandrovca oduševilo je naučnu javnost!
Ekipa "Novosti" dobila je ekskluzivnu priliku da prisustvuje vađenju iz zemlje spektakularne boginje od pečene gline iz mlađeg neolita, koju je otkrila arheolog Sanja Crnobrnja Krasić. Ovo je, ujedno, četvrta monumentalna venera nađena na lokalitetu, a prva nakon davne 1969, kada su arheolozi pronašli čuvene antopomorfne skulpture "Lejdi of Aleksandrovac" (Miladija), "Venus de Župa" (Ružica), "Madam de Vitkovo" (Grozdana), kao i veneru - "Madam de Venčac".
Pronađena venera pripada vinčanskoj kulturi i potiče iz perioda od 4.500. do 3.500. g.p.n.e. Gornji deo tela boginje nađen je u celini, dok su glava i noge bili odvojeni. Do najnovijeg otkrića se došlo prilikom zaštitnih istraživanja zbog radova na uvođenju lokalne kanalizacije! Arheolog Sanja Crnobrnja Krasić predočava kako je ta srećna okolnost pomogla da se dođe do predivne venere:
- Reč je mlađem kamenom dobu - kaže viši kustos Zavičajnog muzeja Župe. - Ljudi prestaju da budu lovci, postaju sakupljači, pripitomljavaju životinje, kreću da neguju sedelački način života, osnivaju naselja, prvi put se bave poljoprivredom i trgovinom. Vitkovačko polje se razlikuje od drugih lokaliteta vinčanske kulture, jer ima čak četiri monumentalne venere izuzetne lepote. Kada bi se obavila ozbiljna sistematska istraživanja, verujem, da bi ih još pronašli.
Kako smo se uverili na licu mesta, osim venere, u okviru istog iskopa pronađen je i monumentalni žrvanj za mlevenje hrane, kao i ostatak peći sastavljene od dve podnice i 20 centimetara savijene polomljene keramike, koja je služila kao termička tampon-zona.
- Iskop je praktično "presekao" jednu kuću, koja je bila dimenzija 6 sa 8 metara ili 6 sa 4 metra - predočava sagovornica "Novosti". - Očekujemo još dosta zanimljivih podataka u sloju gareži na koji smo naišli. Samu "lejdi" očekuje konzervacija i na osnovu pronađenih ostataka možemo da ocenimo da je dimenzija oko 35 centimetara, poput najpoznatije venere "Lejdi of Aleksandrovac".
Vitkovačko polje zauzima unikatno mesto u sklopu vinčanske kulture, praistorije Srbije i sveta, a pretpostavlja se da je bio religiozni centar perioda o kojem je reč. Akademik Borislav Jovanović je rekao da je kojim slučajem lokalitet u Župi pronađen pre Vinče, da bi se cela kultura svakako zvala "vitkovačka". Izvesno je da su venere kao boginje plodnosti bile predmet obožavanja kod ljudi naseljenih na prostoru Vitkovačkog polja, koje se nalazi na četiri kilometra od Aleksandrovca. Veneri poput ove pronađene, molili su se u nadi da će im doneti bolje useve. Samo 50 metara od mesta gde je sada otkrivena boginja, arheolozi su pronašli četiri neolitske boginje, od kojih su tri monumentalne. Spadaju u neprocenjivo kulturno blago. Istoričar Ivan Brborić predočava, kao i drugi sagovornici "Novosti" iz Župe, da se nada će lokalitet i u arheološkoj praksi dobiti mesto kakvo već ima u teoriji. Podrška nadležnih institucija, pre svega Ministarstva kulture je neophodna kako bi se krenulo sa ozbiljnim pretragama terena.
- Župskim venerama divio se svet su 1991. godine na čuvenoj Svetskoj izložbi koju je organizovao muzej "Tera Amata" u Nici, a "Lejdi of Aleksandrovac", najpoznatiju među njima, koja je simbol Aleksandrovca od 2005. godine, kustosi su uvrstili među 12 najznačajnijih praistorijskih venera na svetu - objašnjava istoričar Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja Župe, dok nam pokazuje originalan katalog sa izložbe. - Novo otkriće je možda i poslednji apel nadležnima. I naši prethodnici su decenijama pokušavali da ukažu na značaj Vitkovačkog polja. Nažalost, do danas je istraženo svega dva do tri odsto lokaliteta.
POLjE KRIJE BLAGO NA 120 HEKTARA
Vitkovačko polje je nalazište čije je zaštićeni areal od čak 120 hektara i teritorijalno obuhvata sela Vitkovo i Venčac. Sam lokalitet je datioran od 4500. do 3200. g.p.n.e.odnosno opredeljen u početak Vinča-Pločnik 1 sa elementima gradačke faze. Debljina kulturnog sloja iznosi 0,90 m. Analogije za nalaze sa Vitkova su materijal sa lokaliteta Žitkovac i Fafos-Kosovska Mitrovica: po karakteristikama materijala pripada kosovskoj varijanti vinčanske kulture.
PROJEKAT
Rukovodilac projekta zaštitnih istraživanja u Župi bila je Gordana Čađenović iz Narodnog muzeja u Kruševcu, dok je Sanja Crnobrnja Krasić - terenski rukovodilac. Stručni konsultant na projektu je dr Adam Crnobrnja. Celo istraživanje radilo se uz praćenje kolega iz cele Srbije, jer se na malom prostoru dobilo dosta rezultata.
BLAGO MORA DA SE SAČUVA
U opštini Aleksandrovac podvlače da će se potruditi da dobiju podršku za dalja istraživanja Vitkovačkog polja. Otkriće venere došlo je poslednjeg dana zaštitnih istraživanja, nakon čak mesec dana radova. Sve vreme, nije bila dozvoljena bilo kakva gradnja, dok se detaljno ne ispita prostor.
- Ovo je blago celog sveta i naša je obaveza da ga sačuvamo - kaže Mirko Mihajlović, predsednik opštine Aleksadrovac. - Budući da je reč o jednom od najbogatijih nalazišta u Srbiji, sa aktivnijim istraživanjem ceo kraj bi dobio poseban značaj. Više ne bi bili poznati samo po vinu i vinarima. A izvesno bi mogli da pokažemo celom svetu šta imaju Župa i Srbija.
novosti.rs
Vreme prvih stvari i zašto su Jugoslaviju vodili „kul“ komunisti
Kome smetaju deklaracije u bojama semafora
Na Balkanu se krađa istorije ponavlja
U Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona hrane
Šta otkrivaju dokumenta na osmanskom jeziku koja smo dobili iz Turske
Milutin Milanković – čovek kome je bilo važno znanje, a ne priznanje
Mladi u regionu – malo putuju, često bez posla, žele da odu iz zemlje
Fašista koga su komunisti voleli
Pet vekova goraždanske štamparije
Nema mnogo razlike u sastavu proizvoda na istoku i zapadu EU
Evropa i dalje najmirniji deo sveta
Kome je i zašto potreban DNK registar
|
